Стармали

„СТАРМАЛИ" БР.> ЗА 1888.

— Но драги моји хришћани, већ сам се био забринуо за њега, ал ви сте ми скинули и ту бригу. Сад можете ићи својим кућама а за појку не сграхујте; јер кад има вина, неће се од шунке очемерити. Неће му фалити ништа, нити ће му требати .цоктора ни апогеке. Сељаци се забезекнуше видевши да је цела сгвар изишла на друго, него на што су они хтели. И још кад су чули да попи неће „фалити ништа" — покуњише се и одоше.*) Ла-Жи-Будалија. *) Приповеда се да је ту шалу начаиио пок. владика Н. Г,Ал ја вам то не могу зајамчити.

њ

о

]■

Кад опазим лице твоје И очију диван сјај, Хитам кући, да у песми Кажем да сам вид'о рај. Ал кад чујем за хиљаде, Што уз тебе иду, хај ! Тад би одма да полетим У твој мили загрљај.

Д В 0 б 0 ј, У Пешти је било, остраг иегде у уагоз П^е^-у. < ви су били чивути. Чивути беху и јунаци, што су изашли да се дујелирају — чивути девери с једне стране, — чивути и девери с друге страпе. Јуваци већ стоје један другоме У1з-а-У1з. Свакоме пиштољ у руци. Не журе се — имају каде. Оеда ће девери с једне стране приступпти им и рећи: А како би било да се погодите, па да и не и у ц а т е. Девери с друге беху још паметнији, — они нриступише и рекоше : Још лепше ће бити да пуцате, па да се не погодите.

Онај први савет: да се погоде, па да и пе пуцају, — нису хтели примити, — јер то не би изгледало ритерски. Усвојише други савет, који изгледаше много ритерскији, Пуцаше и — не погодише се.

А ко би то знао?! Фрајла Јулка има доста пара, смејом својим свакога очара, Хаљине јој у Бечу се кроје, удварача пуна кола стоје .... Па што није „ рузмарин" јо/ цвао Ј А ко би то зчао?! . . .

Браца Јеша солидан је јако, вина пити не мари никако,

избегава друшта и весеља, само кпига, то му једна жеља; Ал' од куд му пос се расцветао ? . . ... А ко би то знао ?! . . . Сека Анђа лепа је за цело! Лице јој је као мрамор бело, груди су јој пунане и бујпе, коса црна а уснице рујне Коли јој је ту леаоту дао? . . . . ... А ко би то знао? ! . . .

Лупеж ђура пред судом се правда, вели: да му чини се неправда, јер украо он никако није, и заклетву баш положит' смије, Па што онда у бригу се даоЧ . . . . ... А ко би то знао ?!.... Кад би ирпвда окатија била, кад би српска пропевала вила, да л' би злобни душмапи нам хтели, дати оно што су нам отели ? . . Да л' би онда наирецак нам цвао ? . ... А ко би то знао Кад би народ целокупан хтео, или кад би, боље рећи : смео, да избира себи људе своје, што певају сриству славопоје; Да л' би „ неке" у саборе слао ? . . . ... А ко би то знао ?!....

Др. Казбулбуц

Досетке, наивности и др. из дечијег света. Мига оде у касапницу, пружи месару десет крајцара и рекне: дајте ми за десет крајцара меса за нашег кера, ал немојте дати онако дебело као ономад, јер се тата од оног дебелог опомад разболео. Ђ.

Тетка: Марице злато, а за што кидаш ту чарапу?! Марица: Зато, што ме је мама разљутила. Тетка: Е па није чарапа крива томе ништа. Марица: Ал мама је онда мора подштрикавати.

— Шта ти ради мати код куће, ђуро, запита учитељ ђака. — Моја мати шије, кува, пере, снрема, меси и све ради. Добро, а шта ти отац ради? Молим господине, он није код куће у бирцузу је Та добро, добро, ал кад је код куће, шта онда ради? Онда се свађа с' мамом.

Милка! 0 силе те не убиле, а шта си радила кад су ти све шаке од мастила? Запита мати Милку кад је дошла из школе. Та данас смо писали карактере мама за велики испит. Ђ