Стармали

„СТАРМАЈШ" БР. ^ за 188б -

мића. .Стармали" би могао бити највећи непријатељ Јаши Томићу, али никад не би могао рећи, да је такав поступак (тражење зла) достојан ма кога члана омладине српске.

Л. Римокатолички свештеник Округлић преклане је певао Анђелићу. Сад православпи свештеник Сундечић пева Штросмајеру. Али — 51 с1ио {асшШ: 1с1ет, поп ез!: 1 (1ет.

Ђука. Знаш ЛИ какваје разлика између нас и Чангова? Шука. Да чујем од тебе! Ђука. Нама се кажс: в Ако вам г у> је неправо, а ви се селите!" Шука. А њима? Ђука. Нзима се каже : „Доселите се амо, на после макар вам било и неправо.

Хирн мит нирн. (из ЖИВОТА ЈЕДНОГ ШВАЈДЕРА ) Шетасмо се ја и мој колега, Поред тога „Магарчева брега". Уморени застадосмо мало, А гле мени на ум нешто пало. Ја му рекох: кад е' вратимо, брате, Сврнућемо у крчму код Мате; Колега ми једва дочекао, Но џепу се одмах нонипао. Та ја немам — само седам нови, Ето видиш празни ми џепови. Па гле и ја само осам нови, Ето видиш празни ми џепови.

I ' Л

ди, јееу ли му оне љубазне четири „даме" још онако неверне, као што су јуче биле, те ено и он шета се но „парадиплацу" са неколико официра.... Код господе диурниста овладала жеђ, те један од млађих изашао у ходник, стао на горњи „скалин" направио од својих замашних шака „шпрахрор", па се дере, да га, чак на пијаци чују: „ординац!... ординац"!!,.. Али шта је хасне викати кад овај не може чути, јер ено га с бне стране стражаре, на оној мекој, зеленој трави, где лешка и отворених уста и затворених очију снева о својој Ани, како му се око врата обесила, па му не да данути, а он . . . али бадава, не може човек љуцки ни свој сан довршити .. . Онај горе виче, да се сва стражара разбудил&: „ординац !... „ординацЧ... Један од војника изиђе и боене сањалицу тако љупко у ребро, да је овај пола у спу, а пола на јави дрекнуо: „А зашто то, Ано?" .... „Та мани се Ане, него иди тамо горе, ено онај ће ћипта већ грло провалити, дерајући се", рече му на то његов друг. (СвршиКе се.)

Па доста је једна чаша пивца, За овака два силом штедљивца. И одосмо куда наумисмо, Чашу пива сваки наручисмо, И јести би штогод било добро, А шта ми ти па то велиш побро! Ух, како се пуши „хирн мит нирн !" А у џепу богме само „цвирн": ћути, брате, залуд су ти речи, ЈКељу твоју празан џеп ти пречи. Хајдмо дома, вечера нас чека, Биће хлеба и кисела млека. И одосмо дома вечерасмо , Па уморни одмах и легосмо. Заспао сам, сладак санак сниво: Наручио, и попио пиво. Келнер ввче „цвај мал хирн мит нирн" Ал, богме се сад не дам „секирн". Викнем и ја, та што год сам мог'о: Дед и мени, али само мпого ! И већ ту је — — оде санак мили — А јава се нодругује: би ла! ? Црњак Сељаци туже попа владици, Чуо сам причати како су се сељаци једаред из оближњега села подигли у варош где им је владика резидирао. Депугација, њих на броју 14 дођу пред владику и нољубивши му десницу и пазвавши му „добро јутро!" ночну наизменце приповедати, — туже свога попа за мрс у часни пост, (али не кажу владици да је то тужба). — Ваше високопреосвјашченство! Био је божић — Истина, децо! — Дошла нова година па и прошла — Истина, децо ! — Дошао и крстов дан, а наш попа хајд' по селу да свети водицу. — Е па лепо. То му је дужност. — Обичај је, знате, те му свака кућа да, или шунку, или плећку, или које ребарце, или мало сланине. — Е па то је знак, да ви не желите да вам свештеник гладује. Е па лепо, децо. Сељаци наставе даље, онет на изменце, али мало ситнијим гласом: — Прошло је богојављење, свети Јован иа и целе месојеђе. — Настао је часни пост. — Истина, децо. — Наш попа нарибао 7 акова купуса. — Па вредан је, децо. — Јест', али он кува купус са шунком у часпи пост. Шунку метне пспод купуса да је ми не видимо. А кад ми одемо он удри по шунки, а купус опет у кујну натраг. — Хм! хм! (забрину се владика, па онда продужи) А има ли ваш свештеник доста випа у своме подруму? — Има, има, и стара и нова, ваше високопреосвјаЈпченстло .