Стармали
I
ИВ „СТАРМАЈ1И" БР. 15. ЗА 1888.
Не допушта му чаот да ретерира, Картало се друштво у кафани. Официр један давао банку. Срећа му се смешила и пред њиме стајала је гомила банкнота. Официр хтеде да ,ретерира". Но нокојни Имра, као што је био ђаволан, шапне официру поред кога је еедео: Зар то сме бити! Официр — па да ретерира, и то још онда кад тако славно побеђује. Безазтени официр није имао каде да о томе савету подубље промишља, у оној забуни учини му се као да Имра има право. Није ретерирао, и донде је играо док није изгубио целу месечну гажу.
Протрч*, зече! Младост хитро, као муња, плане и засени слабачке ти очи: жмуриш, питаш — ал' док оку сване, већ и пљусак из облака точи. Тад је зивкаш: „Еј, врати се амо ! Још један пут да се огледамо, Ко ће краћи да извуче клипак!" а она ти довикује: , Шиаак С. Л. л -иђ.
Неспоразум. Неки богат човек даде мајстору шваби да му очисти каруце и да их премаже, али да не цифра много, јер он мрзи спољашни блесак, него да просто са обе стране на вратима метне једно мало ф (ферт). Шваба ко шваба, није знао шта је богаташ мислио са тим „ферт", није знао да се са тим писменом почиње богаташево презиме, него је то схватио по немачком „РГегД". — кад каруце беху готове, еве је било као што треба, па и мало ферт, намоловао је са обе стране — малога кова. Б1И,
Превара, која још имена нема, (Од Л. Фулде!) То ј' превара, којој закон Још имена није дао: Кад ко прода своју душу, Коју није ни имао. Зм.
Учтиво писмо. Опростите ми, милостиви господине, што се усуђујем, да Вас умолим, да имате доброту те да ми допустите, да будем тако слободан овим Вас учтиво запитати. Да ли би имали наклоност, да ми дозволите, да будем тако слободан да Вас умолим, те да ми срећу укажете, да Вам се могу приближити те Вам пријатељски рећи, да ништа већма не желим, него да будем у стању, да Вам докажем, како ме то чини радосним, што ми је судба тако наклоњена и тај сретан тренутак поклонила, да Вас могу радосним срцем уверити, да ми је немогуће наћи речи, којима би Вам моје осећаје исказао, које обузимљу моје срце при тој сретној помисли, да ме је Ваша
доброта овластила, те да смем имати наде, да сте Ви уверени, да ја дубоко осећам, каква је то одлика, што смем имати част да се могу најпонизниЈе назвати Вашим најпонизнијим слугом Спорком Лаганићем. нн.
Узалуд. Ја узалуд А.ндру хвалим; Он узалуд мене псује; Све узалуд: нити мени, Нити њему ко верује. С немачког. Н. ВЈ8 с!ег Сгаја кшшп(. У једној гостионици седели су неколико Немаца за столом а пред сваким по 2 деци вина, за другим столом мало даље опет неколико Срба, но пред њима неколико боца вина. Дакле наравно Немци се разговарали мирн о Срби као Срби поред пуних боца (то је било у боља времена) певаше из почегка онако полако, а на то ће један од Немаца осталима рећи. N0 ћогпз, 8е1Б сНе Ка^геп аБег 1ш1л§! а други ће рећи, N0 с1ез Јз4 посћ §аг шсћ1з, таН пиг 1)18 Дег Оаја кишш!. — \\ г аз 1'иг Оаја? запитаће остали. 01е1сћ луег^з зедеп! — И тако после неколико боца ударише Срби и у здравице, А после здравице већ знате шта се пева. Таман беху Срби код мно„гаја" а мој ти Немац скочи и викну своме друшгву: Ногз^ ш Оаја! ћаћ 1сћ П1сМ §'8а§1;, 1)18 Дег Оаја кигаш! 1оп Гап^з егз(; ап. Кир Дима. Дурашњо створење, (по застарјејшој досеци) Стрпљење је горко, ту треба стомака и широка срца, постојана, јака. У хартије нема ништа од тог двога, ал' ја, ево, нитам читаоца мога: има л' од ње игде слабијег сгворења, а да л' још ко има — ах! — тол'ко стрпљења ? С. Л. Л—и1т.
У дућану, Дође у дућан једна отменија Немица, и један од мдађих момака послужи је, но на беду исти није добро немачки говорио. Свршивши са госпом пазар, запита ју чиме још могу служити ? на то ће она рећи, дећеп 81е тћ' посћ • ТЈ1ш§еп8 - бр^геп Момак не чувши последњу реч већ само ХЈћхч^епб, оде одма у магазин који до дућана беше, и поче по кутијама тражити надпис „Шт§епб". Досади се госпоји чекати те запита оћел добити што је искала, а принципал чувши ко ју је послуживао оде у магазу и запита шта тражи, а момак ће одговорити: та тражим тај „Шп§еп8", па не могу да га нађем. Газда би га псовао но од смеја није могао већ изнесе сам чипке послужи госпу, ал момак од срамоте није се дао видети. Одтога доба не зову га друкчије већ: „ХЈћп§еп8 и Кир Дима-