Стармали

„СТАРМАЛИ" БР. 19. ЗА 1888. 151

„Да л се јоште сећам старих плаховитих снова ? Сада опет ја предлажем, — хоћеш ли сватова?" Ја се на то насмејао и у мисли дао, Не би њојзи не бв себи да учиним жао. Такав корак сад се добро премерити мора, А Цветино сад је лице већем пуно бора; Та то није она Цвета, — то је нека бака. А на свечу има доста млађих девојака. С. Л Л-иђ.

Фридрих II краљ пруски пусти се на улици у разговор са неким младим човеком. Па га запита и то, које је вере. Младић му одговори : „ја верујем то исто што и мој кројач верује? — „Он је тога уверења да неће скоро добитн оних 5 талира којих му дугујем*. К ал> се насмеши па му даде 5 талира да исплати кројача, па да од сада бољу веру верује. — Младић прими 5 талира, али тај му се новац некако измаче па опет не исплати кројача. — После неколико дана опази младић опет краља на улици; хгеде да му умакне ал није могао. Краљ га запита: Но, јесте ли променули веру. А младић се досети па одговори: „Ваше Величанство, какав би ја човек био, кад би за тричаввх 5 талира веру своју променуо.

Богати Чивутин Голдштерн купи један спахилук са лепом палатом. После неколико дана дође му надзорник и рече: време је већем да се леденица напуни новим ледом. Шта ћемо, милостиви господине, са старим. ' Но па поклоните га сиротињи, рече милостиви господин, нови спаија.

А. Кад има човек заиста дугова преко главе? Б. Кад има на глави шешир, који је на вересију купио.

У позоришту. А. Ко је, бога ти, онај у трећој клупи, што те једнако тако оштро гледи ? Б, То је бивши будући моје садање будуће.

Црофесор хир т7 ргије изведе пред ђаке једног болесника и рече : Ево видите, гоеподо, овај човек рама, јер га је у последњем рату згодило тане у ногу". Па онда окренувши се једноме ђаку запита га: „Но господин Н. шта би ви радили у овом случају. |ак. И ја бих рамао.

Синчић. Је ли, тата, јеси ли ти матер познавао много пре него што си је узео за жену ? Охац. Нисам. Ја сам њу аознао тек на неколико месеци после венчања.

Питаље једног путника. Али за бога, за што деца код вас иду босонога. Одговор. Е, знате, код нас се деца босонога рађају.

Кад је Чича Сима путујући доцне у вече стигао у гостионицу, нису имали ништа друго да му за вечеру даду већ само једног печеног голуба, — а чича Сима гладан као курјак. Наравно да му је голуб слатко пао. Гостионичар га запита : Како му прија ? А чича Сима одговори: Врло добро; ал црна штета што је голуб, како би то био красан пуран !

П р е с у д а. Судија. Пошто су четир сведока доказала да сте ви заиста то убиство учинили, то се осуђујете на смрт и бићете обешени. То је строга казна, али то је за то, да се други пут узмете на ум.

— Је л' истина, пријане, да ти је и четврта жена умрла ? = Јесте. Ал ја сам се оиет оженво. Кад бог узима, што да не узимам и ја.

У д у ћ а н у. Муштерија. Пошто је овај ћилим ? Трговац. Седам форинти. Мушт. Шта ? ! Седамнаест форината?! То је много; да ћу вам дванаест за њега. Трг. Молим, молим! Нисте ме добро разумели. Ја иштем само седам фор. Мушт. А, тако ! Е онда ајде да вам дам пет.

На игранци подсео грчки младожења г. Н. младу госпођицу Олгу, па јој не да ни маћи, једнако јој приповеда о своме срцу и о свом нежном осећају. Уједаред застаде, погледа је и ре~е: — Ох, госпођице, ви сте узданули! — 0 молим, — нисам, Само сам зевала.

Глиша: Знаш ли ти, Тришо, да је земља округла ? Чриша: Та иди збогом, човече, ти ниси сам! Ко је то још чуо?! Глиша: Душе ми, тако је! Учитељ ми је данас причао. Округла је — вели — баш округла, што'но кажу к'о диња. Па још се окреће. Триша: Е, гле јако! Окреће се ваша глава. Где би се толика земља окретала! Глиша: Та разабери се само! Сад је код нас ноћ, је ли ? Триша : Па то и слепци виде, да је сад ноћ. Глиша: Е, али сад је с оне друге стране дан. Ми сад висимо главом доле, као мува на таваници. Триша: Ала си га и т и мудријаш ! Мени ли ти то пришиваш? Кад би ми, на прилику сад били окренути главом доле — онда би сва вода из бунара изцурила....

§<8"* Још ое могу добитм сви бројеви „Отармалог* од почетка до данас. ""ЗВС