Стармали

,,СТАРМАЛИ" БР. 21. ЗА 1888. 167

Проводаџија: У осталом, ваша ће кћи бити сретна с шиме. Он ће је љубити, неговати, изобразиш и .. . . Девојчин отац: 0 што се последњега тиче, то неће бити потребно. Има она образе, те још какве — могла би и њему позајмити. Проводаџија: Имате право: што се обр^за тиче, он је у томе јако — оскудан.

Аз: Јеси ли чуо, прико, да је варош закључила, да се наш артејски бунар копа још за шест стотина метара дубље ? Никако да се дође до воде! Буки: Шта врага?! Ла докле тако ? Аз: Док се може Вуки: Али шта ће бити, ако пробуше земљу, па сва вода оде у ђавола — на други свет ?

Шваба: 1Ита би ти, комшија, највише желео. да ти Бог да ? Србин: Ја бих најволио, да ми да 300 ланаца земље, 100 мотика винограда, 1000 оваца, толико крава, коња и друго. А ти? Шваба: Ја бих био задовољан да ми се то изда у готовом новцу. Чива (из буџака): Ах, господо моЈа, ви сте претерани. Видите, ја бих се зад^вољио и „векслом" — са 2°/ 0 интереса месечно Вједи: Је л' те, бога вам, какав је човек тај господин, што сад оде од вае ? Мени се никако не свиди. Глагољ: Немате право. Није он тако рђав, шта више могло би се рећи, да је то прекрасан човек. То је човек, који има само једну једину ману. Вједи: 0, о! То је и сувише похвално. А каква је то мана ? Глагољ:. Што је скроз и скроз покварен; иначе је злато од човека! Напабирчио С. Л. Л.

Госпо1)Ицр (у књижари). Молим вас један роман, ал један сасма моралан јер је за моју бабу.

Најбоље место. Дође мали Пајица с божићњом сведоџбом радосно Еући. „Тата ја сам најбоље место добио, седим код фуруне." Н купио Цига-

И тако неће нико видети. — „Но, Коби! Ви сте се јуче задоцнили"! Повиче капетан на Чиву војника, који је пред њим грбав као па. раграф стајао. — „Дошли сте после девет сати у касарну." — „Тако је, молим понизно госп. капетан, била је болесна Фаника". . . . — „Шта ме се тиче Фаника! Ја ћу вас дати затворити. Па, гле, гле, како бангаво стојите на репорту, па како су вам прљава дуггад!"

— „Јављам понизно, госп. тапетан, ја сам знао већ нанред да ме чека затвор а тамо је мрак па и тако нико не види моју дугмад. Р азл ике. — Каква је разлика између човека и ђумручке (?) капије. — Човек се пред новцем поклања а капија подиже.

Каква је разлика између магарца и коња ? — Та, што на магарцу никад не јаши коњ, а напротив на коњу често јаши магарац. * Почетак и крај све на свету има, изузетком оне батине само, за коју веле да два краја има. * Чудновато је, да се богаташи о сиротињском зноју — гоје, дочим сиротиња о свом зноју — мршави. * Ако си рад да се привикнеш штедљивости, а ти сваКу крајцару, коју намислиш потрошити, дваред куцни о зубе и тек онда — спусти поново у џеп. * Нај боље пиће на свету јесте вода; — вино је д обро. Смирени су и правични људи они, који се не отимају за најбоље, него се задовољавају и са — добрим. * Разум је небесни дар, отуда дакле небо и јесте узрок што тако много луда има на свету. Скупио Рци—Т. Мођ придике. После службе божије састане се свештеник са нознатим богатим цинцаром Зебићем и запита га је ли био у цркви Зебић. Био сам како да нисам. Свештеник. Па како вам се свиди моја данашња придика ? Зебић. Ох красно, прекрасно. Тако сте лепо говорили о милосрђу, тако сте ми осладили милостињу, да сам наумио од сад и сам ићи просити. Што много, много А. Ви сте ме са овим зајмом извукли из велике неприлике Ја сам сад спашен човек, — и остаћу до века ваш најблагодарнији дужник. Б. Шта?! до в е ка — д у жни к?! То ми није ни најмање мило. Решење ребуса, Из бооја 20-ог. КОЛОФОНИ.

Књижарско-издавалачка филоксера зовемо оне дужнике, који читају новине па неће да плате или узму да растурају књиге, па никад ни књига, ни новаца. Много пута смо их писмено позивали да плате шго су дужни. Сад их ево јавно по-

ЗЖ*" Јои се могу добити сви бројеви „Стармалог* од почетка до данас.