Стармали
рр
.СТАРМАЈШ" БР. 81. ЗА 1888.
Хотентотијп., где се сада бавим, забрањено је бити ј директором сегединске опште штедионице, или дру- ј гим речима забрањено је красти; изузимајући красти I пољупце, но колико крађа по шпаркасама спада више у појезију. толико напротив крађа пољубаца, особито у помрчини, спада у минералогију. Герман се озбиљно баш срди на Радића и сад се тако разљутио на њега, да је скоро свима благодјејанцима одузео благодјејаније, изузимајући Стеву Павловића, он ћ.е још који дан уживати га, а дотле ће мј Герман и даље обећавати златна брда, а себи ће међутим задржати Бело Брдо, Борово и Даљ. Међутим има још неко брдо у ЈКарловцима и на њему је јако цветао чкаљ. Дакле у Беодри се појавила Естира Шољмошијева и завела је у синагогу неке шакгере, кот су хтели на неком дечку 0 м е р у да изврше неку о м о р а ц и ј у. Но ја ово не верујем, где би „Пестер Лојдови" људи тако штогод могли предузети, кад то не доноси ни 100% интереса! У Београду се покреће нов лист, који у свом првом позиву на претплату вели, да не може излазити, јер због нехата српске п^блике не подноси тамошњу климу. Сад сам постао редовним сарадником код два новосадска листа: „Наше народ" и „Турско доба" и већ сам доказао, да су сви професори логике умоболни и да би их дакле требало послати у завод за малу децу, коју васпитавају калуђерице на острву Борнеу и Суматри. Препорунујући Вас мојој наклоности, остајете мој Расејановић. Потуцања. 11 р в о н о тулета. I. Старији су паметнији. А млађи су ватрен"ји. „Е, до сто врага! требало би још један ироцес да ј цоведемо, па да буде пуна стотина." — Тако рече гроф Балаши. Дуго је мислио и премишљао, али узалуд, не мога наћи за стотинити процес ни разлога, ни противника. Не мога се сетити да му је ко дужан, или да му је ко што закинуо, или да га је увредио. И племенити барон поче сад распитивати, да ли ко има какву парницу на продају, — он би је радо купио. Неко га потсети на парницу породице бурецкове. „Ха! парница Бурецкова. Ја ћу је таки купити. То је парница. Траје ево већ преко сто година. Таке нарнице нема у целој мојој збирци. То је прави раритет. Ја сам већ давно помишљао на то. Јест, купићу је, — само ако је усхтеду продати. И он се својски заузе за ту ствар, као што се обично заузимају скупљачи реткости, кад се боје да им каква лепа врилика не умакне Телеграфисао је иншпектору Бурецкове породице да је он вољан нроцес њихов купити, само ако им је на продају. Иншпектор, нлеменити госнодин Данило от Бурецки, пошговања доетојан старкеља са дугом седом брадом, седе одмах да му од1овори ; написа писмо, (све округла па
243 Где с' то двоје споји, ј Ту велико броји, Тог се душман и вајачи Бар помалко боји. II. Живу се вуку не мери реп, Бар док му моћ не јења. Ал за то и он мора Да каткад длаку мења. Ш. Златан кључ отвара И гв >здена врата Али сужник ретко кад Има тог алата. 17. Политику многу Ветар би одув'о Кад је не би ленгер лажи На пучини чуво. V. Безобразлук његов Заштита ј ' голема. Јер где да га ћушиш Кад о браза н е м а. VI. Чудан је човек лаком: Привућ' га можеш длаком; Ал отерат' се не да Ни батином ни шаком. Деда /Б. I коврчаста слова), а у писму јавља, да није противан предлогу бароновом. Парница }е на продају, и даћеду је врло јефтино. Варон, чим му је стигло писмо, таки телеграфом запита : „Па шта иштете?" И одговор је сгигао још тога истога дана касно у вече и гласио је овако ■ „Иштемо један царски дукат. за сваку фунту парничких акта." Барон бсз много речи пристане на то и после неколико недеља преузме парницу. Акта се премере; вагнула су управо 8 цената и 22 фунте. Иншпектор је хтео да се узму у рачун и оних 228 пуноноћија, што је добио од чланова породице. И то при. пада међу париична акта, а то би тегнуло најмање осам фуната. Ал на то потраживање барон се љуто наљути; те не хоте признати и нугги да га иншпектор због отих осам ц. дуката тужи. Барон се у себи слатко смејао, јер сад је једним купом стекао два процеса. Даклем он је већ у пробиту. (СвршиЕе се.)
*