Стармали

252 „СТАРМАЈШ" БР. 32. ЗА 1888.

се онда истроши. (Не знам какво искуство имају Босансае куварице). III. Улазимо већ у божићњи пост. Наш јединац Радић радује се, што ће га провести у Месићу.

Познато је да кр. Милан велики део године проведе у иноземству и то бива здравља ради (т. ј. његова) а кад дође у Србију, то бива болести ради (т. ј. Србијине).

X. ,Е хвала богу, сад се у карловачком благодјејанију поштеније кува!" — Ал од тог поштења две трећине дојакошњи благодјејанаца од глади скапавају. 44- Чудни су ти Немци. Кад Сара Бернардова дође у Беч, онда је хвале и честитају јој. А кад оде Чесима, онда се бече ва њу и грде ју. О. Свака је пизма немила. Пизма може каткад и да нам нашкоди. Его н. пр. Беочинци, мал нису нукли од смеја, кад их је пештански ветар проголицао својим Хирлап и з м о м.

П1ука и ђука. Шука : Море ђуко, из твог оџака куља дим као помаман, па дођох да видим, шта то радиш ? Ђука : Ето брате, бацам б а н'^ке у фуруну, па ваљда за то и ■агкуља дим као луд на поље. Шука: Море ђуко, ако баш и није луд, ти си баш за цело! А како би ти банке у вуруну бацио? Јеси ли поманитио? Ђука : Нисам, вере ми, него ето је хладно до ; зла Бога, па морам ваљда загрејати пећ? Шука : Па други свет ложи д р в и м а или у гљеном, а ти ложиш са банкама, Бог те видео. Ђука: Да како, јер сам за дрва дао банке а сад вурам комад по комад у вуруну, па један ђаво, или казао: ложим дрвима или са банкама... Шука : Наложио роми даба своју фуруну са тобом, да бог да! Др. КазбулбуЦ-

Из писама једног расејаног, ш. Од како се кр. Милан развенчао са Ронахером у Бечу и од како је Сарица Бернхардова сазвала велику св. андријску скупштину у Чудапештанском српском нар. позоришту, од тога доба мења Герман свакога акта другу тоалету, искићену серби-бисером, драгим камењем и народним благословом, те сви искваријогски листови хвале и до неба дижу његов шлеп и врло им

се допада карловачки бермет и Ронахеров педагогијум у Бечу, основан за калуђерску децу од 12 година, која се васпитају ^нас не питају) како ће савремено и својим правом улазити у нар. скупштине са цигаром у зубима, како ће волети кеца него свеца и како ће свој брачни живот растављати у званичним и чивутским новинама. — Читам, да је Бечким „штацанвалтима" забрањено писати о мраљу Килану и да не смеју излагати карике тура српског устава, иначе биће осуђени да пишу оду др-у Стеви Павловићу, што неће да прими одма тице и под руги пут на граду за своју „Малу по етику", коју јео пет поднео под нас ловом „Еб^-етике". — Тишлери су сеп о свима селима нашли уве ликом послу, јер морају да оправља ју школске прагове, што су их обили школски референти продавајући брашно и пиш ући члан кеза „Српски Ноћник", старајући се да се име Буланжерово рослпави и да нас брашно постави пред богом. — Сад како се ,Матица" преселила у Суботицу у своју кућу, мора ће се и њени чиновници настанити у Ново Месаду и дозвати „шлосера" да поотвара врата од канцеларије и од орманова Саре Бернхад ове, како би већ једанпут странци кад дођу у Загреб (или из Загреба) могли видети како изгледа и изнутра та Матица српска, коју Маџари тако во ле и јед вачекају да чују што добро о њој и да се не вуче за њом шлеп, који смо ми сами Сари Бернардовој и другим Будапештанским глумцима скројили. — Сад како сусен Аполеон велики и Емилијан Радић у изгнанству острвили на острву Јелени, добро биби ло пост арати секо ће сад умесити у Месићу пов синодски операт (или неоперат), у ком ће се донети и тај закључак да Емилијан Радић има бити патријар за вечита времена, докле је света и века, и калуђерске „Сплетке и љубави" од немачког Шилера и од нашег шилерца. — Ја, овако бистар као што сам, судим да су м—ски рачуни врло чисти и препо ручујем дотичне рачунџије за профзсоре математике на шатриначком универзитету или (ако им није далеко) у африкааској пеште ра Коакси, са њеним „неоцењеним локотом". — У Србији су слободни избори, то јест, допуштено је начеоницима, капетанима и жандарима да могу радити што хоће, у колико се то слаже са мнењем капларскога штапа, а како је нас тупило зимње доба (које опет излази двапут на недељу), то сад људи доспевају да иду у риг, те да секу трску и капларске штапове за расписане изборе будућих ђакона, који ће умети добро кадити. И тако остајем Вашег благоутробија покорни слуга (ако ме платите) Расејановић.

Потуцања. Д р у г о и о т у II е т а. VII. ' Живом се вуку не мери реп, Бар док му моћ не јења. Ал за то и он мора Да каткад длаку мења.