Стармали

„СТАРМАЈШ" БР. 32 ЗА 1888. 253 у*ж -> >99еФс«©$е«©^.^.«^>&?>о^>е<>34«фв1>вввв<>5>ввв©вбввбввебвввввс

VIII. Много може мала снага Кад је зауздана. —- Али узда не сме бити Туђој ћуди дана. IX. Омладина. — Остарина. Т ; о обоје вреди. Али дива, али џина Наћи ћеш у среди. X. (Овако вели Викт. Иго.) Чаробна је сила У права песника. Не извире она Из срока из слика. Питај повеснике И старе и нове Тај ге његов извор „Независност" зове. XI. Знате л' којим топом Злотвори нам прете? Топом на ком пише: „Ви с' не разумете." XII. Знате л' који отров Душмани нам сладе? „Ела, један другом Ишчупајте браде. Деба Љ.

ђока и Прока, ђока. Тај пештански „Српски Бедник" каже увек Браниковдима да су „чисти" ; па какви оу онда они, т. ј. „Дневниковци" ? Прока. Па то је лако погодити. Они су противници Браниковцима, дакле су онда нечисти. ђова. А „Обзору" кажу да ј е смеран, — па какви су онда Дневниковци ? Прока. Па противно од смерни, — а то је безобразни.

Не може се из свачег евашта извести. Неки Јеврем МиковиЛ учитељ из Сентомаша иодигао је иарницу арошив „Браника" иред ма■ ~ђарским судом. То је факат, и то факат сакат. Јер о што је нама да се у садањем стању нашем повлачимо пред пештанске судове. на радост противника нашег споразума. Зар није доста прокошкати се пред нашом читајућом публиком, па нек нам суди н а ш е јавно мнење. Зар је време (Јевреме!) да наше домаће рубље перемо у кориту случајних пештанских поротни-

ка?! Зар није време (Јевреме!) да се манемо несташна протеривања, бар онда, кад нам нико ни имена поменуо није. Из тога се даје извести, да Ј е в р е м Миковић (ма и племић био) не ради племенито ни коректно, што тужује „Браник" пештанској пороти. Али кад већ има пасију да „Браник" тужује, онда ми не схватамо, одкуда је то доказ: „како је ниско иала негда сјајна МилетиИева „Застава Верујте, браћ«, не да се из свачега свашта извести. 0.

Н е в е р и. Ој неверо љута, шта учини мени ?! срце ми украде поглед ти милени, а сад остави ме, да у јаду тонем! У Тису ћу хладну јадник да утонем ! Ох, неверо љута, тешко мени с тебе, у Тису ћу мутну да загњурим себе. — Ал' остати нећу у тој хладној води, ирепливаДу иреко, то ми боље годи! Др. Назбулбуц.

Дечије згодно сравнење, Ономад је у Н. С. изгорео несретним случајем један дућан. Мала Ивана је баш тога дана пре подне била у томе дућану код своје добре стрине и пошав кући заборави онде своје мало плетиво са клупчетом. Те ноћи беше пожар у дућану и нешто есаапа изгоре, а нешто би надимљено. Сутра дан међу надимљеним стварима нађоше и Иванино плетиво и клупче, — и то јој донесоше. Кад Ивана узе у руку плетиво, а она ће намргођена рећи: — Ху! ала смрди на кобасице.

Из Херцеговине, Магарашевић. Ето видите, упражњена је столица митрополитска. Ја се за извесно надам, да ћу сад на ту столицу сести. Један Херцеговац. Ја сумњам. Али се ви тако извесно надате, — би ли се смели опкладити. Магарашевић. (Мисли се.) Е, — опкладити се баш не смем. Али ако хоћете, могу се заклети.