Стармали
254 „СТАРМАЛИ" БР. 32. ЗА 1888.
Г. Д. Руварцу. Лепо је то, драги и поштовани господине, што ви умете тако оштро и надугачко да утерате у лаж и вечити календар и г. Шакрака. Ми вам се клањамо. Но знате ли шта. Пустите ви нека прође и та кобна година: 1889. Па ћемо онда ми вама најпоузданије казати, јели владало сунце, или онај лажни бог Уаитер, Лупитер, како ли се зове. Српсна Фукара. „Нећеш бити —- „лаћман." Обучавали регруге у јахашу. Све саме мајчине катане! Вахтмајстор строг човек. Прати сваког јахача, и кад се на коња пење и кад јаши и кад слази. Падају катане доле као мухе, али не смеду ни писнути; које од стра, које од срамоте, које од подсмеха осталих а највише г. вахтмајстора. Можете дакле мислити, како је сирома Аћим Несретниковић доле слетио, кад се г. вахтмајстор смилостивио, да му рекне : „Е, мој брајко, ако још једај ед овако љоснеш, нећеш бити лаЛман[" Др. Казбулбуц. Притисак од доле, „Притисак од доле" То сад можеш чути. Тога јоште нема, А Он на то слути.
Циганске досетке и лагарије. Прибележио их Љ. Л—ћ. I. КОЛО. Цига као доносач новина. Неки страстан читалац новина пошље Дигана, да му донесе новине с поште. Цига се завукао у крчму и тек доцне у вече оде кући. „А зар се, лоло, толико чека за новинама ?* продере се нестрпљиви господин. — „Молим, милостиви господине, никако нисам могао раније доћи; јер баш сад су их писали" — одговори Дига са свим невино. Цига иште „смртни случај." — Молим те, милостиви господине, да ми даш писмено, да сам већ умро — молио је Цига солгабирова. — Даћу ти врло радо — одговори солгабиров но иди најпре господину попи, па донеси писмено, да те је он већ саранио. Ту упаде у очи солгабирову жеља Цигина, те га запита: — А шта ће теби тако писмено? — Па да га однесем у -Лешту, да ме већ не зовкају толико у катане — одговори Цига. Ваш то вазује да је коњ добар. Продао Цига неком господину коња по добру цену али сутра доведе му господик коња натраг.
— ђаволу треба твој коњ, кад је ћорав на оба ока; једна једина јама има на улици. па и на ту једну наиде, — Молим, милостиви господине, баш то показује да коњ има добре очи, јер кад би био слеп, неби видио јаму па би поред ње прошао. Избељено еунце. Једног страшног зимњег дана, но када јђ ипак сунце сјало, рече неко Циги: — Је ли да је данас лепо сунце ? — Лепо, лепо — одговори Цига сав се тресући од хладноће — само је здраво избелило. — За тим из дубине уздахну: „Госноде Воже, могао би већ ново сунце створити, а то би било добро за месец. На једном хлебу. При прописивању пореза пита солгабиров маторог Цигу : — Јеси ли на једном хлебу са твојим сином ? — Јесам врага; та нема ту ни трага од целога хлеба, већ се ту милостиви господине, само комађе глође. Цига као причасник. Наумио Цига да се причести, па оде попу и јави му то. Попа му рече да за недељу дана свакога дана чита по двадесет оченаша, те да покаје тако старе грехе, и онда ће га причестити. — А зар неће бити млого двадесет оченаша? запита причасник. — Мање не може бити — одговори попа. Цига се више није погађао, него сутра дан дође опет попу и поздрави га: — Добро и сретно јутро желим, господин-попо. — Бог ти добро дао — одговори поп. — Добро и срећно јутро желим — понови Цига. — Да Бог да — одговори поп опет. — Добро и срећно јутро желим — настави Цига. — Бог ти добро дао — одговори поп опет. — Добро и срећно јутро желим — настави Цига Д&Л)6. — Та јеси л' полудио? — рече му поп, изгубив свако стрпљење, — та већ четврти пут говориш. — Ено га на! — насмеја се Цига. Теби милостиви господин попо само четир „добро ј' тра" су млого, а зар неће бити Богу млого оних двадесет оченаша ? У берберници. Уђе Цига у берберницу да се обрије. Бербер је био велик шаљивчина, те узме неки туп бријач, што га већ одавно није употребљивао, ча је њиме стругао Цигу. — Од чега ти је тај бријач куме ? — запита Цига. — Од најбољег челика — одговори бербер. -— За то онда мени тако гадно лете варнице из очију — одврати му сав знојавни Цига.
Мајсторија — дуван шверцује. Припопедају, да је Ловра Хуљановић из Шашинаца био најпренреденији шверцер, во времја онс.. . . Пазило се на њега са свију етрана па никако да га укебају. Је-
/