Стармали

„СТАРМАЈШ" БР. 35 ЗА 1888. 275 > МШ в^еееее^т-ЗФ^евез^т^

Д. Код кр. Милава је сад пала књига (т. ј. управо пала престолна беседа) на два слова, — на „ук" и на ,аз". — Ми смо тај ребус решили и значи: УКАЗ. Милан је почео ревизију устава са великим (х)уком, — а свршује га са „аз," (т. ј. Ј а.) — ко се томе није над'о, тај се даје варат' радо.

<4. Све се говорило да је раецеиу либерала и радикала крив Радивој Милојковић. Али сада, ако је он то смрћу својом хтео да поправи, онда му и ми признајемо, да је заиста свој живот најрадикалнијим либерализмом завршио.

(5*). Није то давео било, кад је кр. Милан почастио скупштинаре са „хладним вруштуком" сад је друкчије, сад их части топлим вареником. (Тако је то на божић, — а како ће бити на ускрс!)

□ . Даклем не иште се више ни мање него да вел. скупштина предложени устав без икакве измене прими. — Ал скупштина ће сада показати, је ли заиста тако примитивна, као што краљ о њој мисли. §. За што ли се, боже, баш Пера Тодоровић тако живо заузима за смртну казну ?! — Хе, он можда овако мисли: Да ме је стигла, као што ме је већ за јаку ухватила била, ја би илатио главом — ал не би дошао до ове срамоте. Нису то биле ведре слике, са којима се забављао. Излазили су му пред очи мутни дани детиљства, без родитеља, у туђој кући; па онда дани младићског доба> дани патње, борбе и понеког разуверења. Сад је трудом својии стекао лепо имање, стекао је лепо име и признање, али која вајда, многе патње као да су му срце отупиле, а он као да се више и не уме радовати. Младост му је на измаку, кроз црне му власи провирује и подекоја седа, — први знаци јесени, а он је јоште сам. Премишљајући тако зачује у близини глас: „Хај пријане, ајде да се разговарамо. Наш је госа заспао." „Драге воље" одговори на то други глас. „Хајде почни ти". — Аха, мој мачак хоће да се разговара са пудлицом, — помисли у себи Самко, — а ја сам задремао па сад нешто сневам. У очи божића и животиње умеју да говоре; то ми је причала баба једна још кад с м био дете. Само да се не пробудим док не чујем шта ће да говоре. Јамачно имају какву тајну једно другом да кажу. „Знаш ли ти, Мацане" тако започе нудлица, „знаш ли ти да се мени од неког доба наш госа не свиди. Са свим ме је занемарио. Што ме летос није дао ошишати, то би му још и опростила, — али што ме сад ретко кад и иомилује, то ме боли." „Имаш право" одговори мачак, „наш се госа јако изменуо. Помисли само, јуче је заборавио да ми да до-

Ко је у Београду полупао прозоре на конзулату комшијнске државе, тај би био кадар отворити и врата и комшијској војсци. А то за цело нису ни либералњ ни радикали.

ЧК. Арнаути обесветише гроб краља Стевана Дечанског. Па шта ће сад бити ? — (Не знамо шта ће сада бити, али знамо шта би требало да буде. А то је ствар сасвим проста и невина. Што је обесвеЛено треба наново осветити.) □ • Кад је краљ Милан да учини да заборавимо како је поступао са краљицом сазвао народну скупштину, шта ће сада учинити, па да заборавимо како је поступао са скупштином ?

Рачунски задаци, 1. Кад прости калуђери, н. пр. у Модошу, даве жене; какав степен калуђереки мора получити онај, који је рад да дави целу автономију? 2. КадодпрекобООпосланика не добише при избору напредњаци ни једнога, колико би онда напредњака село на министарску столицу, кад би народ бирао министре (којих има свега 5—б)? ручак. Још ћу под старе дане морати мишеве хватати • Но, лепа радост!" „А знаш ли, брацо," настави пудлица „шта би било најбоље и по нас и по њега ? Најбоље би било да добијемо домаћицу, газдарицу, па да нам кућа оживи, па да буде једаред реда у кући." „Мијао!" прихвати мачак. „Ео зна били то тако добро било. Не треба се жеравицом сиграти. Могао би нам довести какву пакосницу, која би нас мучила и кињила, а напоследак и из куће избацила. Сачувај пас боже таке нове младе, — а таких ииа доста. а „Ја би знао за њега другу прилику," рече пудлица, „и ти ју добро познајеш." А мачак као да се насмеши, и пружи десну предњу ногу према једној слици, која висаше на зиду. „Ти мислиш ону, је ли?" Пудлица. Да, ту, и никоју другу. То би била женица за нашег госу. Она ме радо гледи, то сам опазио, а ни тебе не мрзи, јер знаш, ономад кад си на тавану мишеве ловио, па си се дошуњао и до њена прозора, она те је послужила са чанком млека. А што се тиче нашег госе М а ч а к. Она и њега воле. 'Го ја знам. Јер кад седи поред свог прозора, па кад види нашег господара, она извије свој бели врат, да га се боље нагледи; а кад он то оиази, она иорумени. А. кад девојке порумене, то нешто значи. *