Стармали

„СТАРМАЛИ" БР. 3. ЗА 1889. 23

A. Ти си јуче био на некии бабињама. Је ли ? B. Од куд ти знаш'? A. Познајем ти по лицу. Још си мало гарав. B. А ти си канда синоћ био на неком асанбле-у. А. По чему судиш? Б. То опет ја с.удим по твпме лицу. Изгледаш ми здраво аеан- блесаст.

Страшна одлука. Оженио се заврзан Мата. Кад су се вратили са венчања он се подбочи и рече својој жени: „Е сад знај! ти мене мораш слушати. Чим ме први пут не послушаш, ја ћу се с места са пиштољем убити. Жена. А шта ћеш радити кад те по други пут не послушам ? Није истина. А. Је ли истина господине, да сте ви били у неком друштву, где се говорило како сам ја човек пун духа, а ви сте се на то смејали ? Б. Што ме питате, ни једна реч није истина. Јер ја никад мога века нисам био у таковом друштву, где се о вами рекло да сте нуни духа.

Господар и слуга. Госп, Иди у другу собу па види колико је сати. Слуга. Молим господине, наш је сат покварен, па не иде. Госп. А ти иди у башту, па види на сунчаном сату. Слуга. Али за бога, госнодине, сад је ноћ. — мрак је.Госп. 0, магарче један, — зар ти не можеш понети фењер ! Здрав ваздух. Учитеља Н. преместе на неко село које је лежало близу шуме на лепом брежуљку. — Неки пријатељ пише му и честита му што је дошао у то место где је тако добар ваздух. А учитељ му одговори : „Хвала, брате, на честитци. Овде је заиста зцрав ваздух. Штета само што се од ваздуха не може живети.

Гостионичар: Као што видим, милостииој госпођи не допадају се наши печени копуни? Госпођа: 0, на против, тако ми се изврсно допадају, да сам вас већ хтела замолити, да ми неколико јаја од вих за приплод оставите.

„Не могу да појмим, Стејо, зашто кудиш своју жену! та она је тако млада, тако лепа, тако —

„Ах шта, ти то не разумеш! — Ево, погледај моју ципелу, и та је нова новцата, а и врло лепо изгледа, али — ме жуљи, да бих од болова — све јаукао.

„Али Мишо! Како можеш цело после подне да седиш на једном месту, и ништа друго да не радиш, него — да пушиш ? „Ах, доста сам јутрос радио!" „А шта, ако смем питати?" „Шта? — ишао сам преко поља, па сам тражио перја од вране да лулу исчистим.

Када је неки богаташ путовао, није могао у једној варошици да добије одмах коње. Поштар га вортао од сата на сат. Најпосле повиче богаташ нестрпељиво: „Господине, ако за два минута не буду коњи овде, то ћу на ваш рачун без коаа отпутовати.

„Можете ли истим речма да искажете и комплимент и грубијанство ?" запита неки свога познаника. — „Могу", одговори оиај, „Ви више заслужите, него што заслужите."

Судија : Ви дакле признајете, да сте речене жељезничке исправе украли ? Оптужени : Признајем ! Судија: Шта сте били код жељезнице ? Оптужени : Био сам — ноћни стражар! Судија (говори писару да пише) Био сам ноћни стражар код Оптужени (упадае му у реч) Боже мој ! Зар сте и ви били воћни стражар? — Та у којој сте чатрљи били, да вас нисам никад видео ?

Суцац: Ви сте опет као јатак оптужени, да у вашу биртију сви лупежи долазе. Оптужени : Господине, како можете тако да ме вређате? Како можете да кажете, да код мене сви лупежи долазе? Зар сте ви већ били код мене, да можете тако што да тврдите. Завидљива жена. Жена: (после жестоког кошкања са својим мужем) Ах, Боже, само да сам већ у рају! Муж : А ја да сам у келнерају! Жена : Јесте, дабогме; ви људи увек би хтели оно, што је најбоље. Учитељ: Кажи ми, Перице, од чега је твој капут направљен ? |ак : Од вуне. Учитељ: А од кога добијамо вуну? ђак: Од овце.

ЈоИ! се могу добити сви бројеви „Стармалог* од почетка до данас.