Стармали

„СТАРМАЛИ" БР. 5 ЗА 1889. 35

сиђам да со спомиње неки Лицпказ. Ко је тајЛициказ, — какал је то Лициказ? Спира. Е мој брајко, пије то Лициказ. Ал кад би тај своје право лице казао. тп би таки позвао, да је то Коста Здравковић.

П у С Л И Ц е. □ . Пештапски ђаци сад посе на својим капама три значајне речи: Слободз. Јсднакост и Братипство. То је леп украс капни, — ћапеш т1 кеуезе!; БеШ1е карпј.

X- Заиста су лепе те иове капе пештанских ђака; имају пуно смисла. Штета само, што се и са тим капама може ветар терати.

5?) Нека каже ко шта хоће, али ми долазимо до уверења, да пије згорег каткад мало и демонстрирати.

л. Ооо истина и Београдски ђаци демопстрирају каткад против »Тингл-тангла", јер то је отров за паше чисте и безазлене нарави, — ал за то ипак остаје министарство Христићево.

')НЈ'. Да је сада жив пок. кпсз Милош, ои бн за цело заповедио бивш. министру Ракпћу, да мора сам попушити опо ђубре, што га је лифзровала крагујевачка компанија под именом дувапа. Овако нема ни Шта је он њима кроз баџу казао то је било аино, ал' само он од тог доба није више ни слатког вина о берби на дев пио. М. Тозгало је тиме себи извојевао сатисфакцију, а м. Салантаћ после опро уста (Тозгаловим випом), и они су опет добро живели све до св. Варголомија, а онда се догодило нешто, о чему филозофи никад ни сањали нису. * * ❖ Јеврем Букало из Ш. осим тога што је био Јеврем Букало, био је још и кум м. Тозгалу. Био му је баш „дебели" кум, а и доликовао му је тај „епитетоп" јер је за цело био дебљи бар за по киле од макар ког манастирског игумана. Вина (особито рђавог) није баш марио а ипак онај спадало, онај м Тозгало кг-.же за њега : . . . „да му винце тако „горко" пада, к'о швигарцу швигарица млада,а што се гиче изображености му, више је марио за чашицу доброг шиљерца него за естетику. Бола Шункаш је био — црквењак, тј осим тога што је о изборима ишзо да разноси цедуље владиног кандидата и да сваком оном, који је не прими, разбије нос, осим тога што се сваки дан морао два ред трезнити, осим тога што је у очи сваког свеца из свију кандила морао да одаспе зејтина у своју флашицу, па да носи кући, осим

бар мало хумористике у тој целој Србијанској трагедији. X- Сад нешто новине зуцају о кнегпњици И;јсилантијевој. Ми не знамо, да ли је та дама лепа и богата, али ако се на тај корак одважи, мора бити да је велики јунак. 3. За Фетера, који је проневерио повце разних порезпика п употребио их на пзборне цели, не морају платити они који су оштећени, него штету мора накнадити вовосадска варош; даклем опет опи, који аису криви. Ако што од тих поваца претече, употребиће се па подкзање статуе краља Матије Праведног, (јер права је лепа утеха, треба је се сеКати).

хх. Чујемо да Гарашапин у свом месечпом Погледу пише члапак под насловом „Сувреп народ", то је ја,ачпо ЗекепзШск к опој његовој изреци о ,Безобразном јавном мнењу".

§. Ако г. Јов. Рпстнћ још једаред паздравп каплару Николи, онда се може лако догодпти, да ће тај господин у пупом здрављу па мнпистарекој столици преживети и 14. септембар, а ми се можемо тешити са нашим равнодушпјем.

Све су се европске државе ради осигурања мира задужиле и презадужиле. Сад се вели да је и Русија кренула зајам од неких 700 мплијона рубаља. Е, ако сад ви тпме није гарантован вечити европски мир, онда не знам кад ће бпти.

тога што Је морао, кад попа одвија попадиЈу од кућз, држати њему, а кад вопадија одвија попу, држањи њој страну, и осим још мвого што-тта, — спадало му је још и то у дужност, кад ко умре да га огласи т. ј. ако плате.) М. Салантаћ је био свечар. Ту је био и Бода. ио не за дуго јер дође једпо дете, да иде да огласи н еговог „чичу." Мајстор Тозгало пиЈе због посла могао да дође. Бода је још мало седио, па онда хајд на посао! К,ад је већ изишао из куће, падве нешто м. Салантаћу на памет, па терај за Бодом ! Стигне га, и после неког малог шушкарања онај оде а овај се врати. Звоно је тек престало а м, Тозгало је већ јурио у Ш. јер му је кума Јеврем умр'о. Баш и тај „аусцерунг" дође миогом главе, мислио је он у себи а кад је већ и кућу његовог кума Јеврема угледао, није могао, слромах, нипгга да мисли. Жао му је било, и тако чим је стигао, а оп још с врата удесио па сузи. Гледе ови шта је куму, ал' он само јеца па пита : „Где лежи сиромак? Њима је међу тим пре две недеље умрла баба, па су сви били у црнини. „Та ко, бог с вама куме ?" „Та кума Јеврем" — јецао је м. Тозгало. „Ца није ов болестан! „ Јнам знам бог да му душу прости, знам да пи;е *