Стармали

60 „СТАРМАЛИ" БР. 8. ЗА 1889.

Штампарска погрешка. ,Препоручујемо наше велико и богато живот-осигуравајуће друштво „Ехсе11з1а". Свако је слеп код очију, ко се код овог друштва не осигура. У дојакошњој солидности нашој лежи највећа варапција." и т. д. (Дабогме, у место: вараиција, требало је да стоји: гаранција — али и овако се може разумети.) Старо, добро време. Љутила се, госпа Даја, на данагоњи млади свет, (Разумите, и о н а је, н е к а д била убав двет). Данас", — вели, — нема стида, покварена младеж сва ! другчије је онда било, кад девојка бејах ја' ! „Женека глава није смела, да подигне у вис „взор", а мушкарац, то је био уљудности узор-створ - " „Тад је једно испред другог, имало и срам и стид, па је земљи обарало, свога ока смерни вид." „А гле, данас ! . . Баш у зубе, п и љ и о н а, ииљи о н . . . удварача има нека читав мали батаљон" ! На то нека шаљивчина, удари у гласан смех : „Опростите, што ћу бранит' данашњих младића грех" ! „„Јер и у том красном добу, кад ви бесте цветак млад, било ј' доста шиндивилсгва — можда толко, к'о и сад."" „ и Али то је давно било, прешло већ у заборав; Иа вам данас сви су криви, био грешник или прав.""

Шта је на то госпа Цаја рекла грубијану том, веће псовке нисам чуо никад у животу свом. Др. Казбулбуц.

Заметнуте наочари. Наша баба Соса заметнула своје наочари — а баш јој нешто требају. Тражи их, тражи, — ал не мож' да их нађе Тражи их по столу и нод столом, по столицама и под столицама, на орману и под ормином, ал никажо да их пађе. Мало се већ и сумрак хватао, а баба Соса, љутита рече: „Само да ја имам моје иаочари, нашла би ја њих већ." ј.

0 вечери. Дон ли паприкаш од патке а оно месо тврдо, не можеш га гри сти. По свој прилици да је била патка матора, јер нвје домаћа, него је јутрос са пијаце купљена. Редуша, да се из! ини, рече: требала сам рани је при ставити, да се боље искува. А домаћин ће на то: не би рекао, да би и то много помогло. Него требала си ти ту патку раније купити, т. ј. још лане или преклане. ].

Нису се разумели (Истинити догађај из Босне.) Познато је, да наша браћа Турци,. или, правије речено : Срби Мухамедове вере, по поносној Восни, слабо, или управо рећи никако не разуму турски, него се служе истим прађедовским говором, као и ми Срби. — (Зашто се тај језик сада зове : земаљски, то ће најбоље знати његови нови кумови. Ур.) Али по нека реч, дабоме да је овде одомаћена, коју ми Срби „из прека" неразумемо. Остављам све друге речи на страну, а само вам кажем, да сви Мухамедовци, па и наши Срби овде зову своју љубу, домаћицу: „бпка", те веле: ала имам ваљану „бпку" и т. д. Ово је нужно знати, да би разумели зашто се Мухамеданац Хусо и неш марвени лекар нису — разумели . .. Хусина „бпка" боловала је од очију ; ових дана прода Хуса краву једноме касапину, па је догерао марвеном лекару на „преглед," јер касапин не сме говече пре заклати, док не добави од лекара — „тескеру" — дозволу. — Уједно поведе Хусо и своју жену доктору, те у мисли, да је свеједно : л^кар и лекар, одведе и њу оном истом марвеном лечнику, који ће му краву прегледати. Уђе ти Хусо код лекара, а „бпку" своју остави, да причува краву у авлији лекаревој. — „Аман, знаш, господине, бпва, . . доведох ти Бпку и краву, да знаш, видиш, шта већ треба. Краву сам продао касапу, па знаш, вели" . . . „Добро, добро," осече се на њ' не баш ирељубазни г. лекар, — „,ја не могу излазити, јер сам болестан, а ти протерај бика и краву крај прозора овде, па ћу ја већ видети" . . . Изиђе Хусо, па рече жени, да погони краву пред прозор. Ова то учини, а лечник бајаги видео је, (а он се са канабета ни дигао није) те рече Хуси, који опет уђе : „,,Нај, ево ти тескере, мореш их слободно обоје заклити. Здрави су к "! . . .