Стармали

„СТАРМАЛИ" БР. 8 ЗА 1889. 61 V V досесгУвебЖвсадс* ЗДОДОДвдвсгвесКЖ*# вЗДОДвде /

Хусо, превали очима : „Мг у зо' час, господине ! Како с>и ја своју Бпку заклао ? . . . Та није она говече"! ,,„А да који је враг""? — раздера се лечник на њега, и дуго је требало док је Хусо лекара обавестио, да је крава говече, а његова „Ђика и да је његова „ Бика ", и тек онда н тек онда избриса лечник из тескере „ бика и а упути Хусу због његове жене ономе колези, који лечи п чељадета ", а не — марву. Иричуо Др. Назбулбуц.

Хоћу ЛИ ПОГОДИТИ, Чисто видим шта ће бити За годину, ил за две; А то песма већ у напред Поздравити ваљда сме, Пелка , Вирса, Ната , Анђуша и Вата, Бостанџинке наше, Добре вредне снаше Па пијацу варадинску Зором рано греду, Носе купус, роткву, рен — Па велочипеду. А ја волим жене вредне И временоштедне. Биле оне пешкеходве Ил велочипедне. (Само не би вол'о, кад би с' Омладинска снага жива Удалила на велочипеду Од свога иозива). Јсдан п о л у сентомашанин (а цео Србобранац.) % „Није право," Стари, добри мој познаник Н. Н. има свој редован посао, али радо се очешава и о филологију. На жалост има он неког нећака, који је лола преисподња; тако се влада, да га се добри Н. Н. мора стиДети, и он је о њему више пута рекао : „тај мој несретник заслужује да га обесе." Тај је несретник зло урадио и баш мени паде у део да дознаним староме Н. Н. немилу вест, да му је нећак осуђен на две године „ тавнице."

Кад сам му то рекао, он се намргоди, Ја га упитам: шта, деда Н. ви мислите да није право, што је А он: Реци ми још једаред, на шта је осуђен. Ј а. На две године /авнице." На то деда Н. скочи са столице, па викну: Н и ј е п р а в о — А зашто није право ? — За то, јер се не каже „ тавница ," него „тамница." К—К.

А. Три дана идем као луд. Обилазим своје пријатеље, да ми узајме педесет форината. Па ни један не да. Б. Ти идеш као луд, — а они се владају као п а м е т н и.

А. ЧуЈем да се жениш. Је ли истина ? Б. Лудорија. А. Та знам да је лудорија; — само те питам је ли истина. Мајстор Костини „ вицеви," Мајстор Коста припада занату ципеларском, али је * пун натучен обешењаклука, тако, да човек мора да сумња, да ли он не тера тај занат само ћефа ради, а да мимогред иде у школу мајстор Луцифера, у којој зацело похађа већ тринајсту класу са одличним успехом . . Тај вам је човек збиља рођени хумор иста. — Из његових уста чујете често таквих досетака, да би вредно било, бар неке од њих прибележити, кад већ он сам неће, или не може, да води мали дневннк, који би додуше за један дан врло велики постао. — Код њега нема хитље... Ако сте наручили цииеле за Божић, а о Ускрсу их још нисте добили, па се на њега наљугите, он ће вам са свим спокојно одговорити : „а што се жестите ? Да сам вамонда ципеле направио, ви би их досад већ подерали, а сад Ие те бар иматп пове Једна муштерија дошла па псује: „Ето сам још пре месец дана наручио чизме, па ни сад још нису готове. Још ћу о моме крсном имену морати бос ићи"! — ,,„а које је вам кршњак, молићу ?"° — пита мајстор Коста са свим флегматично. — Па свети Јован !" -— „„Е, Боже мој, рећиће на то мајстор Коста, па и он је целог свог века ишао бос, даклем не сме вам замерити!„ Један господичић хоће фине ципеле са „лаком". — „Молим", — пита мајстор Коста, а лице му изгледа, као да незна ни три унакрст, — „молим, да ли сте ви често — трезни?" — „„Какво је то безобразно питање?"" обрецну се на њ' господип. — „„Молим понизно"" —возврати мајстор Коста са свим иевино, — : в „ја то питам само у вашем сопственом интересу, јер ако сте често трезни, ја ћу вам направити високе, узане штеклице , али ако радо гледете чаши у дно, а ја ћу оне енглеске, широке па ниске да боље ногу држе."" — насмеја се господин и рече, да волије еглеске штикле! . . . . Други пут више о мајстор Кости . . . Др. Казбулбуц.