Стармали

62 „СТАРМАЛИ" БР. 8. ЗА 1889.

Досетке наивности и др, из дечијег света. Мали Перица нађе у ормаву две кобасице, ој;мах се наклопи на једну и поједе је. Мати, како опази да једне нема, таки се досети чије је масло. Узе тањир са кобасицом и показа је Перици, питајући га „а где је она друга?" — Па то је друга; одговори Нерица. Браца Ј. Учнтељ. Кад ти имаш два новчића, па купиш код Јакова Чивутина за један новчић писаљку, кодико ти онда осгаје? Д е т е (кроз плач) Моја је мати казала, да ја не смем ићи у чивуцки дућан, — ако одем бићу лупан. Нрцкало.

Метнула мати своју малу ћерку да спава, а она отишла у другу собу, где је још старије друштво седело за столом. Не прође неколико минута, ал ћерка виче: Мати, оди мати, оди! — А шта ћу ти? — Оди да ме почешеш. Сврби ме бува. Старопамтило. Играла се Даница са тетинии наочарима. Испустила их, а наочари се разбиле. Тета је бил;» доброћудна, иа је није псовала, већ само рече: Ето, што си урадила! Ја сад више не видим. Даница. Е, да, видиш ти. Тета. Веруј ми, Данице, ја без наочари не могу да видпм. Даница. А како вициш да су наочари разбијене! ?

Отац. Данице, ево сам купио тети нове наочари. Али те не смеш ни дирнути, — те су здраво скупе. Даница. А за што ниси кунио јефтине?

Пон Јова и — фратар, Седео је наш поп Јова. и с њим један фратар. (Слагали се! признаћу вам, истини за хатар). Ручали су слатко, добро, (није било поста) Нопа Јова увек радо дочекује госта. Али фратар ра о пец^е, ди може да буде, језик му је увек оштар, Све се ж е н е чуде ! Тако и сад — од печења, једна мрва мала,

попа Јови, у црну се браду скогрљада. А фратар ће досетљиво нопа Јови рећи : „Оде к у р ј а к у ш у м и ц у, да ли ће утећи"?! ^ Попа Јова са свим мирно, одговор му: канда, „3 а т о ето за к у р ј а к о м, једна к е р а ланда . , Кажу, да се на те речи, фратар насмијао . . . , Дал' од срца, или силом, ко би то сад знао ?! Др. Казбулбуц.

Ко је опаснији? — Сад шта ти мислиш, који нам је опаснији, или В. Б. или а. Р. = Па један ђаво. — Није то један ђаво; то су два ђавола.

Циганова заклетва Један Циган продавао коња, па као што Цигани већ знаду од стрвине крилата коња похвалити, тако и сад, кад га купац запита, има ли коњ какве фалинке, Циган му одговори: нема, куме; и поче се заклињати : „што је на томе коњу, да бог да било на мојој деци." — (На коњу је био покровац; а то не би шкодило ни његовој деци у овим хладним ноћима.) Шарени Шљунци. Е лијо, сад већ можеш писати „Тестаменту" рећи ће ловац подижући пушку да убије лисицу — и опали пушкјг ал не потреви. Лисица бежи, а шумар који је тај призор мотријо и чуо, рећи ће: Збиља, ено већ] трчи „Краљевском нотару." * Јао Тино ово дана долази у мом комшилуку да станује један врло „феш" зубни лекар. Т и н а. Та јел то могуће, о, то се ја јошт сад радујем на — зубобољу. * У менажерији запитаће неко од публике газду шта вреди један лав ; газда ће им рећи овај млади вреди 150 ф. а овај матор он је већ ћорав а и сакат, тај не вреди више много, но ја га ни за које новце не би дао. А што ? Зато што је он моју покојну жену разтрго и прождеро. * Ово дана запита један путник једног кочијаша : Море пошто би ме возио одавце до Панчева. К о ч и ј а ш : Се дам форината.