Стармали

„СТАРМАЈ1И" БР. 13. ЗА 1889 101

— Мене мој риђа одвуче у варош за један сат рече му газда Тоша. Брици. Твој је риђа бангав; па кад он одвучз за један сат, ја ћу за дело стигнути за три четврти сата. — То може бити — одговори газда Тоша. Што бољи коњ, то краћи пут. ШОГОр.

Мало женскацона. I. Да се женим ?!!! Е па и то није тако Баш рђава замисао, Само кад би јоште лако Ја што желим и нашао. Шта ја желим ?! Тајна то је, Немојте ме питат' зато, Оставите то је моје Какво ћу си бират' злато! Ал ипак ћу шануг' вама Ма на уво мало — ево Та знаћете ви и сами : Злато с' златом то би хтио. II. Нуткају ми... НуткаЈу ми једну цуру, Богата је — веле — здраво Дали има коју гуру Не могу вам рећи право. Ал да има тријест љета само, То сам већем им'о срећу знати „Нек пошаље — рекох — новце амо, А она, вам може и остати." 5-но —ша.

Ж е н и т б а. Чује један благонадеждни јуноша за неку удавачу девојку, која је имала оца, матер и брата, а уз то и доста мираза; али при свем том није се могла удати, пошто су је сви досадањи просиоци извикали за луду. Оде он, да је запроси и том приликом да се осведочи, е да ли је све истина, шта се о тој девојци проноси. Оправи се онако по ђувегијски, оде к девојци и затече је саму код куће. Пошто је најпре лепо повдрави, упита ће је: „А где ти је отац?" Девојка одговори: ,,Отишао је да прави од зла горе." „А где ти је мати ?" Девојка: „Отишла је да узајми зајам, који јој се неће никад вратити." ,.А где ти је брат ? ' Девојка: „Отишао је на ледине, те тамо тера ветар капом." На оваке одговоре видео је наш ђувегија, да су досадањи просиоци имали право и да је девојка луда. 0прости се са њоме и пође својој кући. У путу се предомисли и зажели да му девојка своје луде одговоре протумачи, врати се ватраг и рече јој:

„Ј1епо те молим, кажи ми, шта значе оне речи, које си за оца казала?" Девојка му одговори: ,,Имамо њиву у крај пута, па је људи газе, отац је отишао да ископа јендечиче кармиће, те тиме да одбије пут, а људи, обилазе кармиће и газе њиву све даље; ето, то је од зла горе." „А шта је са матером ?" Девојка: „Умрла јој друга, па је отишла да је испрати до вечве куће, а она јој то неће никад вратити; ето, то је зајам који се не враћа." „А шта је са братом ?" Девојка: „Отишао је на ледине, да се са осталом децом игра, па тамо вија ; ап^м кокице, еле, тера ветар капом." Ови га одговори увере да девојка није луда, него, на против, да је баш паметна. Дође после неког времена и испроеи је себи за жену. Сватови су били сјајни и ја сам био у сватови и пио добра вина, те ми је још и дан данас језик мокар, а они су после овог сретно и задовољно поживили. Прибележио Љ. К. „Не квари нам друштво!" Браћа беху искупљена у подпуном већем броју, „Амо винца тог' румена, дај крчмару литру коју " Река бујна вина рујна Кроз друштво је ово текла, До поноћи ту се пило, И зора их ту затекла. Рујна зора све то види Па се чисто она стиди ! Ал ни бриге друштву није, Друштво хоће још да пије. Гле један је већ устао ! — ал гласак се зачу тада. »Та куда си похитао? Не квари нам друштво сада!" 5ко ша.

Досетке, наивносги и др. из дечијег света, (Увек отворена рубрика.) Мали Жика. Је ли, деда, за што ти имаш иамука у ушима. Деда. За то да ми не пири ветар у уши. Мали Жика (ћути, ћути, мисли се, гледајући непреставо у деду). А за што не метнеш памука и у нос, — ту су још веће рупе. На то мала Анка (али велика враголанка) из прикрајка доскочи: „Е, не трсба нашем деди у нос памува, — он мо;ке нос да запуши бурмутом."

Дошли нам гости. чика и стрина из Земуна. Наша Анка таки први дан упусти се с њима у разго-