Стармали

102 "СТАРМАЛИ" вор. т. ј. сгаде избацивати рлзиа питања. Зааитаће чику: одакле је. Чика јој одговори: Ја сам Земунац. Оада се Анка обриу стрини, па јој рече: а ви, стрипа, јелте, ви сте онда земуница.

Запитаће ме ђокнца: како се каже немачки риба. Ја њему: Риба се каже немачки ф и ш. —- Али, ђокпце драги, то си се ти могао и сам сетити ; ниси ме морао питати. ђокица. А како би се ја то могао сетити ? Ј а. Па ти зпаш, да се код нас они људи, који лове рибу, зову : ф и ш е р и. По томе си се могао сетитп, да се риба зове фиш. ђ о к и ц а (после вратке почивке) Јел'те чико, зар наши фишери само немачку рибу лове ?

На св Нпколу одем мом пријатељу Ники Л.у оближње село, даму честнтам крсно име. Нисам стигао на ручак, већ тек око два сата по нодне.'Утерам кола у авлију, а ту видим малу Марицу. Ја је још с кола запитам : јесте ли ради гостима? „Имамо већ" — одговори безазлено дете. В. Р.

И та Марица ничега се не боји тако као што се боји рака „А зашто се ти тако бојиш од рака ?" запитам је ја. — Е, има дугачке блкове, па ме може 10лицати. (Разјаснење : Марица је врло шкакљива.) В. Р.

Урошко још вије ишао ни у школу, а већ је желео да зна пливати, јер његова су сва старија браћа били пливачи, 1 а је и он често наваљивао па матер, да га даде учити пливати. Хајд, оставимо то на страву, ал Урошко још пије знао ни оченаша, — таке ствари тешко су му ншле у главу. Једаред рече му мати: Ти, Урошко, нинако да научиш оченаш; а видиш Милева је много мања од тебе, па зна и оченаш и богородице дјево, — зар ти иије срамота! — На то се Урошко подбочп и рече: Јесге мене је срамота и то, што су паши пачићи много мањи од мене, па већ знају пливати, а ја још не знам.

Лука, наш послужитељ, дечко од својих 15 — 16 година увек се протерује са Урошком, ал овај га често насади. Једаред запита Лука Урошка: „Је ли, Урошко, јеси ли ти медвед, ил си магарац ? Урошко се лукаво осмехну па ће рећи: Знам знам, ти би хтео да ја изберем једно, а опо друго, што остане, да буде твоје. — Па добро, — ја сам медвед. М.

БР. 13. ЗА 1889. Шта ће бог мислити ? Чивут Марко био је на гласу кајишар. Једном му дође неки сељак, и замоли га, да му даде пешто мало новаца у зајам. Каквог имаш имања ? упита га чива. Када му овај рече, да има виноград, кућу и нешто мало земље обећа чива ; да ће му дати новаца. — Колико камате узимате ви господар Марко на 100? Чива напише на зид цифру 9 (наравски, толико је мислио камате на месец). Сељак се зачуди и рече: — Та, по богу брате — зар се ти не бојиш бога, кад толику камату иштеш ? — А што ћу се ја бојати бога, та бог и ако погледа одозго, он ће мислити да је то 6, а ваљда неће разбирати, је ли то на годину или на месец. Шогор.

Обекање, лудом радовање. (Крајкача.) Шча нас пута у животу дерном, преварише умишљени нади, па у болу силном и безмерном, већ не знамо, шта ће да се ради. Што год почнеш, обећчва много, и напредак, и срећу и благо.. . а кад после, увериш се јадан, да то беше све залуд, занаго. Па нам неки недокучни гласи, шаљу тада своје „умствовање", што и тако у души нам пише: „обеЛање. .. лудом радовање !" Сретни Моја има жену лепу, пуну духа, милоште и чара, па у њојзи држи веру слепу, а лепојка радо мало — шара. И колико „виспрена" је била, опет једном мало не настрада, кад-но Моја са далека пута, кући дође 'нако изненада! Беше мало лома и ината, ал' се зачу тужно јадовање. . . ОбеКава и куне се госпа.. . {обеЛање . . . лудом радовање!) Народ пишти, пашалук га гњави, благостања изгуби се нада, стење, пати, не живи, — мрцњави, и дан и ноћ са недуга страда. Шта ће?. . Куд ће?? „избранике" шаље, у саборе, у већања сјајна, да изнесу пред осталу браћу, што и тако свуд је јавна — тајна. Па на збору, госноштина силна, сад претреса то болесно сгање обеЛава брдине и доље. .. (обеНање, . . . лудом радовање!)