Стармали

132 „СТАРМАЛИ" БР. 17 ЗА 1889. '.*>,*■*>,*>М*>М **>МЧу>М XV.М-М ■*&> УЊМ^М^Х

Али да се манемо Туписа и Африке, јер африкански рат није „на нрагу", као што је (по мвењу повог Бизмарка) „европејеки", за то ће боље бити да се ми држимо кроко,>ила, в еврво ејске' ; помрчине, „европејскнх" Зулу(м)-кафера, а манимо се Африке и њеног предгорја добре надежде и Нилског блата, кад имамо доста крокодила и блата и овде у „Евр.опеји."

Правила за овогодишњи Бидовдан. 1.) Мирноћа озбиљност и трезвеност, то доликује Биепреносги данашњег дана; и од тога ће трчилаже намесити свакојаки колача, а шта би још било кад би им ми сами брашна и масла за то пружили! 2.) Невиност нашег скупа најбоље ћемо доказати, ако вино оставимо за друге згодније прилике. 3.) Ако мора бити игре, боље да ми играмо, иего да будемо изиграни. Само треба чувати гајдаша да вам га ко не украде, — за то је најбоља игра коло, јер ту је гајдаш у среди, 4.) Ако нас ко почне растеривати, не треба се крстити левом руком, јер онда би могли још и нуцати, мислећи да нисмо владини људи, него левичари. 5.) Жандарске наредбе треба слушати, јер ти су се људи затрудили из далеких крајева, оставили су и лопове и арамије и бећаре и коњокрадице, само да нашу видовданску прославу својим присуством увеличају. 6.) Ако нас какав пзазисач у песми заната: „Што ћутиш. Србине тужни?" не треба му казати „за то што не смем говорити" — јер други дан ће таки стојати у чивутским новинама да смо псовали Тиси 365 богова, 7.) Ако видимо какво босо дете, треба таки да окренемо главу, јер ћеду нам казати да се сећамо Б о сн е. 8.) Јагањце не треба пећи на ражњу целе, јер ће нас обедити да смо постали већ Црногорци, 9.) Новаца не тргба нико да има при себи, јер може се наћи таких кесеџија, од којих нас ни жан дари не би могли сачувати. 10.) Исто тако не треба питати румски приређивачки одбор: „Шта би са скупљеним прилозима?" особито ако се држ. одветник пађе у близини. 11.) Крушака пе треба јести, јер ће се рећи, да су нам све мисли били у Крушевцу. 12.) Телеће месо несме се куповати на грамове, јер канда ће се телеграми тога дана уоиште забранити. 13) Амбрел нека нико собом не носи, — јер ће писати, да смо били оружани. 14.) Наравно, да се кољиво неће смети ни износити, јер ће се онда Чивути заклети, да је било не само кољива, прангија, већ права вартоломнјска ноћ. 15.) После ручка пе треба устајати, јер ако телеграфирају „устанак", побуниће се цела Европа. 16.) Ако те ко запита јеси ли Брапиковац или Заставаш — ти у кратко реци : Ја сам Србип. Па ^ко те нико не разуме, разумећете ,Стармали".

Ђука. Хо. брате. баш пе даду ла илем0 У -анастир? А за што то? М ЗДАт( Шука, Не зн.ам ти ни ја упра'^.4 1 Ш ' 1* \) в0 Р е ^ п ' !!л тек видим да то мора РЈЈј бити неко зло ићи у мапастир, ираче нам неби наша висока и ШИ рока (црквена) господа то забрањивала. Ђука. Па кад је то опасно па један дан отићи у манаотир, да шта ли је боже онда са онима, \ читав век свој опде проводе.

Ђука- Дакле владика Василијан гигулира деклараторију »благоутробном" и стара се да је узме у заштиту. Шука. Иа ти знаш да се наше владике укек за благоутробије старају. 0 цар Лазаревој петстогодишњици. Дан се бели окићен са славом. Невен-славом, успоменом старом П1 то признање, заслугама ниже. ЈП1 о Србина велича и диже, До под пебо лавор-вепце вије, Лепше до сад плео пико није? Коме венци ? коме слава ова ?: Цар Лазару јунаку Когова. Царе Лазо, царевипе главо, .Србину си много обећав'о, Од тебе је Србин много чек'о Наду своју пруж'о на далеко. У тој нади, у лепшему овету Глед'о своју славу започету Која би га да је срећа била, Над паро'дма другпм узносила. Ал' твој пример, са Косова равпа, И јунака твојих дела славна, Српско срце надимље у груди, Гуслар данас најдивније гуди, Гуслар пеиа, углед ови служн Па Србина па призвање дужи, На призпање, које срце крепп, Па од јада ни којег не стрепи. Петстолетна светковипа ова Шта је друго до залога нова Спомеп дела признати у свегу Која теби вепац славе плету. Ал ни ови нек на одмет није Лавор-венац што ти Србпн вије ; Ветар дува сузесвеоца стреса, А уздање диже с' до пебеса. Нр. Поповиђ.