Стармали

„СТАРМАЈШ" БР. 17. ЗА 1889. 133 > Л>Јв$9ве8е*9»»5*Ј«$'^в»9*99в®9*в«<!ввад®*е®Ј*<>»вв9#9«®«5в««9««*еЈв«<>»9««5«в«$#&9®ад<>»^^ « ДОвв&деДОвФеОДОДЖ ',

Нови свеци Владика Василијан вели у својој посланици ко Јерејем да кнез Лазар није светац, те да пе треба служити службу, а из иосланице следује и то, да косовски јунаци нису изгинули и помрли, те им за то не треба пи парастоса. Сећамо се, да је тако исто и некадашњи Гермап изјављивао, да словенски апостоли ћирил и Метод нису свеци, и није им дао служити службу. Даклем за ове три-четири године избрисаше нам већ три свеца из календара и типика. Ако тако даље узиде, то ћсмо напослетку сасвим без светаца остати, и онда ћемо владнке паше и митрополите помећати у календаре, у минеје, требнике, октојике и катавасије све саме маџарске министре. и заповедити вароду, да им се од сада клањају и да им служе, јср то су свеци, који помажу (њима .

0 Н И 0 Н а, (Оо Уланду.) Он. За што, цуро, бадаш на ме Коси поглед испод ока? Ако тако, то ћеш лако Ти постати још разрока. Она Та гледам те, како с' на ме, ОсВрткујеш по сго пути. Ако тако, то ћеш лако Још и шију уганути. Ив. М. П—+1

Утекла памет! . . . Мојо бег слушао је од многих како овај или онај има добру памет, па га сви слушају. Помисли у себи: зашто неби и ја купио памети, па ће ме сви слушати ! Крене се у једну босанску варош да купи памети. Кад је стигао у варош, запата га један Чива : „Шта требаш ?" „ Тражим где би могао купити памети," — рече му Мојо. „Ајде унуира" — рече му Чива — „имам ја и тога." Мојо уђе унутра, а Чива га замоли, да га мало причека, сад ће он допети, и отиде Чива у другу собу. Ту аоћ ухватио је Чива у мишоловки једног миша, и гог миша стрпа у кути.у и да га Моји са речима: До куће не отварај, јер може памет утећи из кутије! Мојо исплати и весело се крене кући. Кад је кући дошао, отиде у собу, истера све напоље, да се он насрче памети. Чим је кутију отворио миш искочи и побегне а Мојо стане на сред собе и поче се дерати: „Ајао ! утече ми памет ! ајао утече ми намет !!!" По иричању једног Босанца : Ј ВоЦИН-МаЊИН.

Сличице из брачног живота, I. Како се слажу Еница и Стева? Стева пева, А Евица зева, II. Гле, ово двоје Пј .ед светом се љубе! Кад су сами, једно другом • Избијају зубе. Ш У овоме браку Жспица је млада; Ал муж ипак страда, Јер — иуница влада. IV. Ал од куда овде Бсз певоље мука?! Јагањци се боје И сепке од вука — : Љубоморна Зорка, Љубоморач Лука. V. Милка с није цифрала, Пошла ј' за удовца, Јер је стари удовац Им'о доста новца, Да се Милка цифрала Остала би дева; Али за то сада се Цифрасто одева. VI. Ал су налик, — за чудо Сокица и Сима Та наличност њихова. Позната је свима. Међу њима једина Разлика је мала: Сока пије из лончића, Сима из бокала. Дон Голобрадос де Ајдувилес.

Једна реч, ал' једра 1

Питали су сиротана учу, штали жели, па да буде, са невољом квит ? А он само показа на трбух, па уздану и одврати ■

,С И Т !

1«

Др. Казбулбуц.