Стармали

146 „СТАРМАЛИ" БР. 19. ЗА 1889.

ни доспела до соли а већ је показала своју соли дност; она је на најбољем путу да покаже шта могу учинити мудри, поштени и енергични људи, е али долазе избори, и избори не питају: где ти је српска увиђавност, већ голицају партијску бесомучност, и то је голицање тако јако да се све друго заборави, само нека у сабор уђу два-три посланика више, који ће, до душе, тако исто поштено рздити за бољитак Србије, као и сви други, само што неће имати у џепу пасош радикалан, него какав други. Проћи ће избори, доћи ће скупоптина, споразуме ће се на њој братски радикали и либерали, јер ако их што дели, то иде па друга, доколпија и мање опасна времена, а сада ће сложно дизати част и снагу Србије, — али ко ће избрисати ону срамну каљотину, оне лажи и опадања, којима сада страпачка страст пуни своје органе. Но кад већ не може друкчије да буде, кад већ људи у очи избора не могу да трпе разборитост и истину, а оно хајде нека се још који дан пише овако: „Данас у Србији влада анархија*. „Србија још никад није дочекала горих дана од ових". „Наша влада шурује са разбојницима." и т. д. Нека се пише и тако, али само нека се на челу листа стави ова опомена: 04^* Умољавамо потомке наше, којима дође у руке овај број вашег листа, нека имају на уму да ми све што је гадао у овом броју пишемо у очи избора, којч су нас тако заплашили, да не умемо писати пером српским, него само пером партајским. Под том каутелом века је просто, ако се уме писати и ј ш бесомучније. Али без те каутеле гадно је, прегадно. ШФДЈшетжж. 0 еманципацији женскиња. Концепт за јавно нредавпње, које би нмала каква гоеоођа дп држн. Поштоване слушалице! Тако звани јачи пол — или господари, као што се они радо називају — узео је, осим млогих других привилегија, као неки патенат на држање предавања. Они су присвојили тај монопол за себе, јер нису имали утакмице, конкуренције ; али, као што и сва скоро остала њихова ирава, која су они себи насилно присвојили, тако и ово важи им само дотле, док ми — још јачи пол — н а ше право не изнесемо на среду. Па као зашто, да ми то и не учинимо? Тек ваљда не за то, што респектирамо њихов већи говорнички дар ? — Боже сачувај! Ако има још збиља нека женска, која у ту басну верује, она само нека саслуша неколико здравица при свечаним обедима, или, ако јој то ни)е доста. нека прочита ма који скупштински извештај. То ће јој зацело бити доста, да у њој затре и последњи траг предрасуде. Запитајте само ђаке о предавањима њихових професора на универзитетима па ће те чути,

Шта је далеко, — а шта није, Далеко је од бога до ђавола, — ал није далеко од наших архијереја до назаренства.

Далеко је од пеба до земље, — ал није далеко од шовинизма ^о пропасти.

Далеко је од лудости до мудрости, — али од мудрости до лудости много је ближе.

Далеко је (па жалост нашу) од „Браника" до „Заставе", — али је близу (на радосг туђу) од „Нашег Доба" до „Турског Народа." Далеко је од Срба до непатриотизма, — ал је близу од погажених права до индиферентизма.

Далеко је од Нетрограда до Берлава, ал је близу од козака до јункера.

Далеко је од ЈЈовћена до Авале, — ал је близу од слоге до среће, Далегсо је од Мраше до митрополита Михајила, — ал је бл^зу од краљице Наталије до драгог јој сина.

Далеко је од наших богаташа до „Стармалог," — ал је близу од „Стармалог* до дефицита. — Д —• како су иста несносна, да полуди човек! А онда запитајте оног скупштинара или овог професора о предавањима^ која им код куће њихова жена држи па ће те чути, с каквим ће вам страхопоштовањем о томе говорити. Исто вам је тако и са говорништвом: међу свима говорима, које су духовити говорници нашег времена обелоданили, нема ни једнога, који би се тако радо читао, као Снаш-Пелине придике.*) Не, поштоване госпође ! Нама не сме импонирати говорнички дар наших господара. Нека се они размећу, колико им је воља са њиховим Филипикама, Демостенима и Цицеронима — ја бих свакога од тих разметљиваца са свим мирно да запитам: „Јесте ли ви икад чули разљућену пуницу, кад држи говор ?" — Ако је збиља чуо он ће с места да занеми. Он мора ћутећки да призна, да је међу тако званим господарима света био само ј е д а н Демостен и само ј е д а н Цицерон — па и њих је жена родила! — а нико и не сања о оној грдној множини женскиња, која би само са једним бољим „фертом" оба та славна говорника ућуткала. Па тек само, ако се сети, на оно што је сам код куће чуо, таки ће биги поражен, да му никад више неће на ум пасти да се чуди, ако нека жена, као ја ево са , ступи на говорницу. *) Биди „Жижу."