Стармали

„СТАРМАЛИ" БР. 19. ЗА 1889 149

Чика Матин сан, (На да човек не „ропће" на судбину!) (ПРЕРАђЕЗО ) Чика Мата зна, дабоме, да су снови лаже, али опет, да по неки, и истину каже. Једне ноћи присни му се, неки стари дека, па му викну : „Мато! Мато! послушај менека !!" „Кад отвориш очи сутра, крај прозора седни, па на кола, што пролазе, бадрим оком гледни!" „Укаже л' се фијакер ти, из левог сокака, тог' се држи, тај ти носи срећу из буџака." „Пази добро, какав број му, на колима пише," . . . — (чика Мата чисто не сме, у сну ни да дише) „Тај број одма," — вели дека, у лутрију мећи ! на екстрато можеш лепу ти еумицу стећи!" ... Сав окупан сад у зноју, чика Мата скочи, моћ и наш уплив у свима јавним, државним и друштвеним односима. Нека господа слободно ки мало не лупају главе своје о томе, како ће нам дозволити приступ у државне службе; јер је то потпуно излишно. У истини нема ни цигло једног високог положаја и звања, које ми у разна времена нисмо отправљале — и нико није ништа на то рекао, без нриговора па и без протеста. То није само пуста тврдња, него чињеница једна, коју сам народ признаје и која се може у свако доба доказати. Сваку од мојих поштованих слушалица могла бих да запитам, шта више, ја апелирам и на искреност својих слушалаца па и И х ћу да замолим, нека ми одговоре : зар они нису познавали овог или оног чиновника, који није био ни чиновник, него само пуномоћник своје жене, и то још са врло ограниченим пуномоћјем? — Па ако! Нека ти му жеви и од сад, као и до сад сачувају свој положај и своје достојанство; али у име правде и правице тражамо ми, да и њихове жене имају удела у частима за дела, ноје оне саме руководе. Пре свега требало би већ једном престати чиновнике одликовати са лепим старим титулама; па би тре<5ало тако удесити, да н. пр: сви они саветнички називи искључиво пређу на нас, чиновничке жене; уз неку госпођу надзорниковицу, канетаницу,- чланицу касације и

па још 'нако пунан буне, трља сане очи. Код прозора чек , гледа, (такви снови вреде! та за тренут може човек, да се спасе беде !!) Сада ено, из далека иду кола ближе, (чика Мати узбуђење, седе кике диже)! Избуљио очи силно, да пумеру епази, (већ сз види к'о кроз маглу, на богасгва стази ) II ено је! . . . Која ли је?? (жалосна му срећа !) На колииа нумера је: деведесет тре%а!! Др. Казбулбуц. М а л е р. — Добро јутро Јулка! А што си ми тако невесела? ваљда си што неповољно сањала. — Е моја Анка! да си ти у мојој кожи, знала би онда. — Па шта је то тако страшно ? — Е, престави себи само, јуче ме запросише два ђувегије, а ја могу каже мати само за једног поћи. До душе то и јесте малер. Ђ.

т. д. не би смело више ни помена бити о надзорнику, капетану, члану касације и т. д. На и ордени треба нама да се дају. Треба их само мало боље погледати, па ће свак живи увидети, да би они млого више приличили као украс лепог женског врата, него што виси на прсима каквог суморног научењака или намрштеног војника, па кад се таковски крст даје којекаквим Чивутима лиферантима, који свог века нису ни омирисали барут а камо ли какву победу извојевали, зар не би онда боље било, да се тај крст даје жени, која не само да зна да управља и господари, него је у свако доба снремна, да за своја права полети и у — косе ? Па и од имена, која човек као грађанип има, многа би требала жени да се дају. Зар нема н пр. жена, које исто тако имају својих добара кр.о и свог мужа, па се ипак он назива поседник ? Ако баш нећете такву жену да назовете поседницом добара или поседницом поседника, зашто је не би онда просто назвали госпођом поседницом? Кад се ма који готован, који бар десет година своје рођене ципеле дарнуо није а камоли да је сам за двор радио, може назвати дворским ципеларом — зашто да се онда његова жена, која не само да надгледа целу радњу и дућан, него сама оправља еспап за двор, зашто — питам ја.— да се она не зове госпођа дворска ципеларка ? (СвршиНе се).