Стармали

150 т СТАРМАЛИ" БР. 19. ЗА 1889.

Солидност мајстор Виданова. До сада је мајстор Видан Пијо с друштвом и ноћ и дан; Сад га друштво залуд чека — Видан је „ солидан. и Само ја му каткад шапнем Солидан си, лодо?! Дабогме солидан, Јербо пијеш „соло." Др. Казбулбуц-

Чисто српски. Један Шваба из Бочари купи једно кљусе на нашем вашару од једног Србина, који није ни мислио продати своју мркушу, па с тога и није попео са собом пасош. Кад се Шваба баш својски наклатио и кад Србин виде, да му овај даје што баш не вреди — зацени мркушу, и у две у три речи — погоде се. Србин к; же да нема пасоша, ал чим дође кући, одмах ће бити за тим да на пошти пошље. Кад је Србин дошао кући, а оно које неки сватови, које свечарства, које нак друге неке теревенке — не дадоше му, да пасош извади и Шваби пошље, сасвим и заборави братац. Шваба је задржао код себе пет форинти, док Србин пасош не пошље. Чек'о Шваба и чек'о — да му побеле очи, већ му и цисмоноша био сав крвав кад га види, а он опет овом додијао с питањем: је ди дошло какво писмо из А. ? Кад види Шваба да Србин никако не шиље, а рад би био да ее опрости кљусета, јер је мркуша, нузгред' буди речено, била „сипљаива", пошље Србину писмо овог садржаја: Комшија! Ти газала оче мене тади пасош на мркужа тај, не пошле ја оче бротам на нега, страво кашли, нече јести ни тулеј ни злама, оче соб. Ја нема соб, нече тржим нега, оче бротам у Хацфелд биче маркт. Ја оче фарквис тоџе, хајт—моринг фарквис. Ја сови: Јоћан Пауер. Пошто Србин ово писмо (чисто српски) није могао да прочита, донесе га до мене, ја му прочитам од речи до речи а уједно га препишем, да и читаоци „Стармалог" виде, докле су бочарске Швабе дотерале у српском језику. Ђ.

Рек'о ми је да гледам. Некакав бакал у Мостару био дужан једноме трговцу нешто пара. Трговац је чекао дуго, па један пут дође и запита дужника; је ли му прибавио паре, а бакал се стане тужити да нема пара, ама ће наскоро бити. На то му трговац рече: „глецајбога тидо неђеље", и оде. Бакал је имао обичај свако посље подне лећи у дућану па заспати; но тај дан не лијегаше. Комшија га запита: што не спава? — на што ће бакал рећи : „А м а, доб а р чојече, спавао бих, ама ми речеонај трговац да гледам све до неђеље, како да спавам кад хоран гледати. Варјача.

Женин језик. Женин језик, браћо, Нема милосрђа. Женин језик мач је оштар, И жена неда, да тај мач зарђа. Лале.

Отац пише сину. Писао син оцу да му пошље 10 ф. да да стражмештеру, да изради да добије „урлаба" о ускрсу. Отац му на то одговори: ,Мили сине Радо, није то тако кашто ти мислиш да ко онај ја имам десетица, кажч твоме „штражмештеру" нек он мени пошаље десетицу па ћу и ја доћи у Пешту да служим, незнаш да твоја мати и твој лала нема шта да обује, Ката твоја добила ономад сина имему је Марко и он те поздравља Деса одбегла за Воју Дрпиног нашла за кога ће ми смо сви здрави и поздрављамо те и Ката је здрава само још није сасвим оздравила, поздрављате шогор Дрпа Воја барна, што смо га на кулском вашару јесенас купили за осам воринтача црко^ твој отац завршује ово жалостиво писмо у нашој соби. За верансст преписа сведочи : Послао: Неверишанин. Ј. Воцин Мањин.

Свашта има сзоје добре стране. Кад се човек стар ожени, Зло је, — али много мање; Њега барем неће дуго Морити кајање. Шишко.

Најновији лек, Боловала снаш Пела од назеба. Лекар јој казао, да пошаље свога чика Грују у апотеку, да купи једну флашу „ францбрандвајн па да њиме трља тело — Кад чика Груја дође са њиве кући, вели му жена, да иде и купи јој тај лек. „Шта наопако! Зар су они већ и у лекове своје прсте пружили?" — узвика се чика Груја. „Та муку им њихову, то неће биги лек, него прави отров\ Не дам ја то теби ни за живу главу !" . . . Шта мислите, шта ја јадник разумео? Он је разумео, даје она рекла : „ финанцбрандвајн ," па се онако узвикао. Др. Казбулбуц.

Искрен крадљивац. Судија: Но Јанош колико си гусака укро? Јанош: Молим покорно шест,, ономад две, а у недељу три. Судија: Па то је тек пет. Јанош: И синоћ сам једну, ал ево уватише ме ваш- ке плајаши. Б.