Стармали

"37" Новоме Саду 20- јзгла, 133©.

.Стариалг" излави трвпут месечно. Годишња ценл 4 ф . - погодишња 2 ф . — на 3 месеца 1 ф . За Србију и друге крајеве! 10 — 5, — 2 1 /» динара или Франка. — Власник и одговорни уредник Зжај Јован Јовановић; Издаје штамаарија А. ПајевиНау Новом Саду Р/вописи ее шиљу уреднику (Иг. Ј. Јоуапо\ јс, Катемјс, (Нгст) 8угтјеп(. — Претплата и све Ш10 се тиче администрадије пнље се штампари.ји А. Пајевића у Нов. Саду, вз Србије књижари ВаложиВа Београд и Ниш. — За огласе плаћа се 6 новч. од реда.

Данашња опозиција у Србији. I. „Начредњаци Вражје се семе не мења лако, Подлих ће створова увек бит', И од тог има Србија У презирању штит. Ноникне биљка отровна Где ђаво семе баци, Имева јесу различна, Дамас се зову , напредњаци." Р1ма их шака људи Без срца и без душе, Зидати не умеду, Па зато само руше. Одрекли с' јавеа рада, Па сада кришом рове, Са онима се грле, Ком ^српска пропаст гове. Обнажит' њине чиие Свакоме лако је — Т а к о ј е, — т а ко ј е. II. „Либерали Повесница еам прича Јад, што се лако мења, И људе чистих смера Заведу искушења. Либерал = дично ј' име, Увек ће ваљати, П ко се дичи њиме, Не сме га каљатп. Роду сте своме верии, Србији љубав даоте, Па нека вам врлина На здравој њиви расте.

У чистих либерала Образ је прва ствар, Бришите с њега, бога рад', Тај „напредњачки" гар. Сините свешћу поново, Будите стубац јак, То од вас иште Србија, То иште Србин свак. Није л' вам страшно, ако вас Заступа Благоје — Тако је, тако је. У Београду П —Ц-

У место уводног чланка. Читаоци новина више пута не знају шта да читају, да не би, ако је пре ручка изгубили апегит, а ако је после ручка, да им и што горе не пасира. То је њихова невоља. А ја опет имам другу невољу. Дошао на мене ред, да баш ја напишем први чланак за овај број „Стармалог". Хтео сам као и Пера Тодоровић, да побегнем, „на паришку изло хбу" ал ме слагач укебао под капијом; хтео сам да се откупим, ал сам случајно данас обукао оне једине моје чакшире у којима никад новаца немам, па кад човек нема куда, онда мора пристати и на затвор, а кад се човек вађе у запари онда му и не шкоди поседити мало у хладу, да га не познаду. Ту је перо, ту мастило, ту артија, шта ти ту нема на столу, (нема Н1 дувана, ни чаше пива, ни пар кобасица, да срце и перо веселије кудељу преде 1 , и кад сам већ сео на место, онда ми с места паде на ум Еелико огромно питање: о чему да пишем ? Даклем читаоци не знају шта да читају, — а ја онет не знам шта да пишем. То је нека симпатија,