Стармали

154 ^СТАРМАЛИ" БР. 20. ЗА 1889.

којом се цела ситуадија ( иле уграво гладуација и ж е ђ уација) олакшава. Ако успишем што о Фаркашу и о његовом згодитку, мислиће ко да сал му завидљив (а бога ми нисам; ја затворен, он затворез, ја не звам шта да кажем, он не зна шта да каже, па смо барабар). Ако напишем што о оцу Василијану, рећи ће ко да сам гробијан. Ако напишем што о владици Бранковићу, помислиће ко да ме је он већ поназаренио. Ако напишем што о Кошуту, могло би ми се преговорити да сам злопамтило. Ако напишем што о Тзси, мого би ме ко денунцирати да сам нелојалан (а мој је и стари шешир лојавнији него по декоји пови вовцати чивутски калпак). Ако напишем што о одношају између „Браника" и „Засгаве", рећи ће ми се, да бубам као путо о лотру (а ја би волео бити и путо, волео би и бубати, само не о нашу лотру). Ако напишем што о Буланжеру, мислиће се да не знам ништа паметније. Ако начишем што о Радићу, мислиће се да не знам ништа луђе. Ако папишем што о филоксери, мислиће г. егзекутор, који ми св око куће врзе, да о њега запињем. Ако напишем што о Мраши, изгрдиће ме „Н. Доба" да о мртвима говорим зло. Ако напишем што о „Н. Добу", ругаће ми се и „Застава" и „Браник", што нисам зашао честитијег и родољубивијег противнпка, кад већ хоћу кога да измрцварим. Ако напишем што о СтевиВацком, — тај ме човек није никад частио, пашта ме се тиче, плаћа ли он своје пиварске дугове после тринаест година или после тринаестопомена (број тринаест вије сретан ни у ком случају). 1ИД1ШПЖ1. ™ 0 еманципацији женскиња Концспт за јавно нреданнње, које бн имала каква госпођа да држи. (Свршетак). Или кад се по неки иунонадежни јуноша, чим је написао две три песмице, које нико не чита, и по неки недотупаван подлиетак. назове књижевником, зашто не би онда његову сеСтру, ; ко напише и изда какав добар „ку,вар" вазвали књижевницом? 1]а кад сејош и тако далеко иде, да човека, који у скупштини само по пропису гласа са „да" или са „не" и ни чим не показује, да је човек, називају господин посланик, господин народни заступник; ко би се онда смео усудито да тврди, да његова жена, која за све то врема мора Да заступа у кући и мужа и жену, не заслужује, да се "азове „госпођа посланик" или „госпођа заступник?" Нека нико-не мисли, да су ти називи еамо^ празне речи, које никаке практичне вредности немају. Тако једно звучно име вреди више, ио што -би ико и помислити могао. Само кад би сб једном навикло увона „госпођа посланик", .онда би у времену, кад би дошло до штедње у свеију и свачему, морали једном сви увидети, колико би јефтиније.,

0 Абердару нећу да пишем, јер и моја жена носи мидер, па би могла помислити да се њој ругам. 0 Бизмарку немам шта писати, — не пише он ви о мени ништа. 0 бивш. краљу Милану нећу да пишем старим п е р о м, а јогн мање са П е р о м (Тодоровићем). 0 Бугарима пећу да пишем, јер они су већином боставџије, па се сад спремају да беру бостан, П1 што да им сметам, кад им Кобург не смета, 0 Либералима у Србији нећу да пишем, јер нећу да бркам добре и мудре Србе са песретним Благојем. 0 напредњацима не знам шта да пвшем, и камо среће да нисам никад звао о њима што ни читати. Али за име света, та не морам ја писати баш о политици, — и то је сретпа мисао, која ће ми помоћи да овај чланак достојно и праведно завршим. Гледим у артију пред со.бом и то ме на нешто потсети. Артија има своју велаку прошлост', ал има и велику будућност. Наје доста што сад од ње праве точкове (окретала се она и до сад и овако и онахго), шине (шинула је опа и до сад многе), судове (судила је она и до јако многима), колебе(колебала сеидо сад), — него ето сад је неко дошао и на ту мисао да од артије прави одела и обуће. Тешко је било доћи до те идеје, а сад већ врломе проналазачу можемо и ми помоћи мало напоменувши му, од које би се артије које одело могло добро правити. Ето н. пр.: Од флиспапира могли би се правити прслу *Ци за неке песнике; — флиспапир уција воду, а то песмама њиховим не би шкодило. могао заступати народ жене пего људи, па кад би мп једном дошли до своје већине, то би морало чудо невиђено бити, да господа на влади забораве толико ва обзире галантерије, па да одбију наш који нредлог, — а на то, бога ми, посланици људи никад не могу рачунаги. Да ми заиста можемо заступати разне портфеље, о томе, држим, не треба ни да говорим. Ако би који од добрих наших мужева посумњао у то, бих га само замолила, да поброји све разне кандидате и сва разна министарства и лица у њима која се у последње време у нас измепула ; па онда тешкоће разне, да се нађу људи, који ће бити по вољи и народу и околним силама. Кад све скупи уједно и о свему поразмисли, он ће увидети, да смо већ врло близу били, да и немогуЛе кандидате истичемо за разне портфеље — па зашто се, као б јаги, тим пемогу&им кандидатима не би могли претпоставити могуће кандидатке? Као што рекох, кама пре свега треба до тога да је стало, да извојујемо нашем пмет/ потпуно уваж ње а да то постигнемо, треба пре свега да дигнемо свој моћии глас против насиља, ло ком ми одмах носле венчања морамо да се одречемо свога имена, да примимо и.че човека - , кога смо ми управо и пОдигле на д.осто]анство мужа. То је већ више него безобзирност, да будуће генерацијо морају увек носити име очева без икаква обзира на то, да