Стармали

180 „СТАРМАЛИ" БР. 23. ЗА 1889.

А, Даклем Шмауца су преместили и то онамо, где ниЕад не долази српско нар. позориште. Сад дај боже српском нар. позоришту, де год дође да нигде не нађе ни Шмауца ни Шмаучића.

§. Већ и Цагани хипнотизирају, и тако газда лепо гледи како му односе из дућана еспап, а он ни увом да макне. □ . Неки сумњају да су и наши жандари каткад хипнотизирани (али само онда кад се не тиче путовања у Раваници).

б. А шта велите, да нису можда хипнотизирани и наши посланици на угарском сабору, Односи се њима на очима наше крваво стечено право, а они ни увом да макну. 1л. Ад ко је здраво живе нарави, на тога хипноза не дејствује. За то ваљда и нашу неслогу неће моћи никад нико хипнотизирати, до год је века, света и — новинара.

Досетке, наивности и др, из дечијег света, Мати (госту, при ручку). Изволите, господине, још једно парче савијаче. Гост. Хвада, госпо, већ сам два парчета појео, па Милан (синчић домаћичин). Није истина, мама, он је већ четири парчета појео.

циком, и по крвавом трагу дошли и до мога места, али кад мене ту не нађоше, почеше ме викати: хеј, море, где си? — Па кад већ г. Милош рече, да сам ваљда за лисицом отрчао, не имадох куда, него им се јавих мало постидан са „мога високог места".. .. Грохотан смеј сљедова томе, а мене сад тек зној спопаде: како Лу доле ? .. . Смешна посла, заиста! Другима се тешко усаундрати уз дрво, а ја тако рећи, у злетео горе, а ево сад сав изгребен и подепан тешко дођох на земљу. . . . Кажем им, да сам видео лисицу, како је баш благословила овај лажни свет и преселила се у рајско насеље (одломак за лисице) те тако хајд' сви тамо. — Потражим моју обрану, моју моторуту, и нађем је чак у другом шушњару (тако сам је љубазно хитнуо од себе, кад сам опробао своју гимнастичку вештину!) Кукавна жртва моје ловачке смелости опружила све четири од себе. Госп. Андра први је био код ње, и за чудо ми беше, не чух му веселог усклика, него се човек чисто пресомити, скиде капу са главе, обриса зној са чела, па се само иочеша за увом. Госп. Милан дође ближе, па тек само рече: хм, хм, хм 1 . . . А госп. Милош повика: „ао, Андро, да од бога нађеш". . . . Ја немадох шта рећи, јер најпосле ја и нисам јагер,

Малој Милици никако то није било схватљиво да су анђели голи, да немају баш никаква одела. — Је ли, мама, па где они држе „шнуфтикле ?*. Ј. Воцин-Мањин.

Мати, при доручку, донесе деци млека, а да се не би свађала деца, каже сваком које је чија чаша. Тако је и Ленки рекла: ево, Ленка, ово је твоје млеко. Ленка опази да је у њено млеко упада мува, па брзо запита: Је ли и мува моја?

С л о г а. „Слогом расту мале ствари" Пословица вели. Ал нек расту и велике То ми срце жели. Н. Н.

Побратио се, Ономад се једном господину десио мали малер. Враћајући се ноћу по мраку пешке из оближњег села, где је био у гостима, ишао је низ брдо, а ту је пеко пустио своја два магарца да пасу; а обадва је везао ужетом, али на широко. Сваки магарац ишао је на своју страну па се тако уже између њих затегнуло, а господин наишавши на то затегнуто уже, он је за цело мислио да га какви ноћни угурсузи на ужз хватају, за то из свег грла повика: „Иемојта браћо, ниЈаи вам напга скривио !" Кад је после боље загледао и видео с киме има посла, рећи ће: „добро је шго смо се побратили, јер' и ја сам прави магарац." Коч' Сава. ја само имам да браним иоложај , и да натерам дивљач на бегсшво, али да саи знао, да та лисица подпуно личи, на чича Гргину кују, не бих вала ни ја, морао толики страх претрпити ! „Па шта ћемо сад?" пита подсмешљиво г. Милан, а сирома г. Андра не вели још ни једне, само се чешка! У тај мах зачу се дрека овчарева : „срамота! грехота! моју добру, моју сироту кују, мог најбољег чувара! Ја ћу боме тужити суду!" Бадава су га ловци умиривали, бадава је г. Андра уверавао, да му се тако шта још никада до сац није десило, да је несретна куја баш испред њега преко једног пања главу сво^у иромолила, па како је жуте боје, то је он у оној журби опалио у тој мисли , да је заиста права лисица, и т. д. и т. д. Конац ове ловачке еиизоде био је: да смо ми сви, и ловци и ја надри-ловац по неколико гроша човеку дали, да справи за мниму лисицу пристојан погреб Ја вам од тога доба нигда више не идох у лов! Не морам ја баш бити у свакој чорби мирођија! Зар није тако ?! А ако хоћу да се нагледам лисица, наћи ћу их довољно и у моме селу. Др. Казбулбуц.