Стармали

„СТАРМАЛИ"

0 н: Замислите госпођице, сневам ја ноћас, да смо се венчали . .. 0 н а: Е па дешава се, да човек по декад и по коју лудорију снева. Ипак нешто. Трговац: Дакле збиља ви нећете за мене да пођете госпођиде? 0 н а: Нећу, јер сам се већ другом обећала. Трговац: Па пазарите барем све што ће вам око опреме за удају требати код мене, и то је нешто.

А. Зашто иде наша попадија и ове године у купатило, од какве несносне болести би хтела да се опрости ? Б. Хтела би њене три кћери да разуда, па држи да је купатило најзгодније меето за то.

Јеаног јутра закуца један веритељ на забрављени врати свога дужника, на што онај изнутра запита: ко то лупа? Један веритељ одговори овај. Па у шта верујеш? Да ћу данас добити мој новац ! Иди молим те, то је сујеверство.

У једном медецинском листу била је ова белешка: Операција на подпуно наше задовољство сретно извршена. — После осам дана умр'о болесник.

Један ратар је готово сву своју сермију утрошио на свога јединца, што је желео да му син буде господин човек; па кад је видео да син неучи и да од њега неће ништа бити, уздан'о је једног дана и рек'о: ох боже, колико сам крава на овог једног вола утрошио.

Реците ми г, докторе, дал' има изгледа да ће моја жепа оздравити ? Д р. То стоји до тога, ако неумре ?

Из малог света. Љубица ће једног дана запитати своју матер: је ли мати, дал' би ми били и онда род да те тата није узео за жену ? М а т и: Децо, морам вам на жалост признати, да сам јако незадовољна с' вами. Мала Перса: То нам је врло жао мати — јер ми смо с тобом здраво задовољни. ,.са- Јо ' ј ; се могу добити сзи бројеви т

. 23 ЗА 1889. 18? Инкогнито. Ж а н д а р: Молим за ваш пасош. Лупеж: Еојешта, ја нутујем инкогнито!

Куварка и трговачки спомоћник. За чудо господар Јефто, да су вам руке данас тако чисте, од куда то долази? Калфа: То долази отуда, што сам данас пет чабрица сира морао да рукама изгњечии и сложим.

Један глумац који је отишао на госговање. једном друштву, буде од публике са страшном лармом и звиждањем нападнут; али то њему није сметало да се врати и да оворекне: господо! ја сам до сада знао, да се магарци само деру, а сад сам се уверио, да знају и звиждати. % ** * У једном месту набавила је црквена општина нова мртвачка кола, па је услед тога овакав иозив на грађанство издала: умољавају се штов. грађани, да ново набављена мртвачка кола више употребљуЈу нег до јако! * * ■ * Море клипане, ти још и сада спаваш, а сунце се већ пре два сахата родило, рећи ће један обућар своме шегри. Па шта му могу ја, кад се сунце два сата пре дана родило. одговори безазлени шегра.

НовЕЈе књиге и листови иоелшце, уреднигитву на ириказ. Мала Споменица са 500-годишње славе у Ерушевцу и миропомазања краља Александра у Жичи. (Са више слика). НаписаоА. Пајевић. (Цео чист приход књигенамењен је фонду дра ђ. Начошевића за удове и сиропад учитељску). У Ц. Саду Ј889. Пздање и штампа А. Пајевића. Цена 50 новч. или 1 дин. Е4ћпо1о§1зсће МГШгеПипрп аиз Ип^агп I. Јаћг§апд III. НеЛ. КесН§п1; шн! ћегаиз^е ^ећеп уоп О г .. Ап(;оп Негз;шапп. Висјарек!: 1889. Висћс1гаскеге1 Ут^ог Ногпуапзку. РгеЈз с1ез I. Јаћгдап^ез (1887 — 89. — 30—35 Во§еп) 5 ћ. Општи земљопие за најстар. разр. нар. школе. Са особитим обзиром на Аустро-Угарску монархију. (Треће прегледано и поправљ. издање. Саставио Јов. Благојевић учит. У Сомбору 1890. Пздање књижаре М. Каракашевића. Цена 36 новч, или 80 пара дин. Летопис Матице Српеке. Уређује А. Хаџић, Књига 158. (1889. свеска друга). У Н. Саду 1889. Срнска штамп. др. Свет. Милетића. Цена 70 новч Пееме Војиел. Ј. Илијћа. Београд 1889. Штампан» у штампарији краљевине Србије. Цена 1-50 пара дин. Бранич Српеког језика. У славу г. Лзубе Стојановића. Од Јов. Живановића. (Одштампано из „Кола"). У Београду 1889. у штампар. краљ. Србије. Цена (?) Доеитије. Излази у Београду недељом. Власник и одг. уредн. Милан Биљчевић. Цена 12 дин. на год. за Србију а за иноземство 16 дин. Преображај школе и наетаве. (Сувремена иогреба). Написао Васа Оелагић. Београд 1889. Штампарија народне радик. странке. Цена 50 дин. пара или 25 новч. Рад и именик „Матице Српске" год. 1888. (Рад главне скупштине, имена чланова и приложника, почасни чланови, чланова књижевног оделења, повереници и именик „Матице Српске"). У Новоме Саду. Српска штампарија дра. Светозара Милетића 1889. Стармалог" од почетка до данас.