Стармали

182 СТАРМАЛИ" БР 23 ЗА 1889

један мали дебељко. Јесте. Учитељ. А по чему дајето добро речено?! Исти дебељко. По томе, што људи кад п овда и једу.

А. Ви сте удовица, ако смем питати ? Б. На служби. А. А јесте ли већ давно удовица ?

Ј У

Б. Има већ стоосамдесетидва дана. А. Хм ! мора да вам тешко пада удовање, кад тако тачно бројите дане. Б. Не би ми тако тешко било, да је мој покојеи жив, — онда би то време поделили; ал овако је зло. А. А за што бројите дане? Б. Знате, чисто ми је лакше кад ме ко запита,. па волим да и други знају.

I. У Будиму граду чудна чуда кажу: многе бање вруће свету да помажу. То и мене нагна да потразким лека, макар да сам преш'о и трећину века. Живот свако воли, и ко горе живи, (био он у Босни ил' био у Киви). С тога и ја одох, до Будима града, са надеждом вељом. . . . (еј, да није нада!!) Па како сам пров'о, међу браћом горе, да и ви дознате, неће бити с'горе'. Ал' стрплење молим, да се редом каже, којој ббљи може, Пешта да помаже. А Будимску воду, ту већ ваљда знате?! Е, па о њој суда мога не требате! II. Најпре тражих савет у лекара стари, (стомак ми се ћ^ди, натеже кад вари). Рекоше ми једни : да се махнем меса, па да липам чорбу, од различних смеса, Други опет веле: само месо једи, од чораба празних, стомак се повреди. Шта је каз'о за тим четврти и пети ? . . (да послушах редом, мор'о би умрети).

зноја има

Само једно замерити, морам њима, нашој браћи Пештанцима, Маџарима, место једног овог кипа, што се види , треба да су још и други у тој глиди ; Србин, Румун, Словак, Немац, сваки даде, да се дижу у сред Пеште дивне зграде, па кад „Маџар" спомен доби, 'вака кроја, да покаже свету труде свога зноја , зашто ту бар иравна ирава нема сваки ? кад члаћамо, ту смо барем сви једнаки IV. „Град."-„Двор". „Дратсајлбан " те часом испне из обичног низа, па те дигне тамо горе, до краљевот виса; ту је негда било боја, боја здраво љута,

ПЕШТАНСКЕ БУДИМЛИЈАДЕ. А ја ето живим ка' што видиш, роде, пијућ' често вино а иоређе воде .... Што се јела тиче, ту их слушам скуаа, аре печења добра, прохте ми се супа.

У тајну завирит' лекарима не дам, а они ме хвале да добро изгледам. III. „Централ-банхоф." „Централбанхоф" у Пешти је згр«да красна , да се дигне требала је кеса масна, с тога ваљда на прочељу кип и стоји, како Маџар један чили, новце броји. То је лепо, и тај кип баш смисла има, да нам каже: ту и твога

многа ј' крвца, српска крвца овдена просута. Ту споменик хладан стоји као хладва стена, ту је пуно урезано србинских имена ; Бог би знао шта премишљаш ту тако стојећи, а и горку сузу пустиш имена бројећи. „Зашто сузиш?" пита неко, ја мало поћута, п'онда рекох: „прашина ми у очи засута".

„Лукас бад". Купатило „светог Луке" име ј' једне бање старе, ал са новом зградом данас старо име много кваре. Ту је некад извор био, што је многу бољу сатр'о„ али данас, веле да се овај извор сасвим затр'о, па вештачки праве блато, што је негда дошло само, да са њиме ревму, назеб, перући се, отерамо, данас од тог лека нећеш осетити стару снагу. Болест оста, само новац он и данас оде к врагу! VI „Маргита". Ал' је красно на острву Маргарети ! Мисао ти нехотице даље лети : да л' у рају лепше још је Боже свети? .... Купатила скупоцених овде има, у оваким сласт је живет просторима, које кесе то поднесу, благо њима! Цвећа пуно, — куда крочиш^ мирис сами, тамо опет музика те к себи мами, док из цепа све ти паре не измами ! (ПродужиЕе се.) Др. Казбулбуц,