Стармлади

Стр. 88.

— СТАРМЛАДИ. —

Бр. 11. и 12.

сдободдн рисдидац. Спноћ сам са отечешш челом ступпо у редакцпју. — Т ТГ та је то ? — аапнта ме једаи злурадо. — Слобо .на шисао — одговорпх мј 7 . — Ала је пупчаста — рече ми он. — Оног другог је удубљепа, као пљуваодица ■—• одвратим му ја. — Како -— како? — Па тако, када ме је неко ударио по глави, и ја сам неком разбио главу. — Ч, 'ЈУ? — Та слободном мислпоцу. Како пак не волим много заппткпвања, дакле пспричаћу вам догађлј. Мирно сам вечерао у малој крчмп, када убезекиуто стаде испред мене један господин ? — Како? Вп сте то? — Не, — одговорпм му ја мирно, али он — тако је изгледало —• нпје ми веровао. — Срећан сам, — рече ми, — да сам у овом свињцу нашао позпаника и отмена човека. — Ја досада још нисам бпо тако срећан, — одговорпм му невино, — али он зато гшак седне поред мене, извади један табак и метне га преда ме. — Потпишите се. — Нећу! — Због чега не ? — Јер није вексла. — Потпншите само, јер је зато нпак облигацпја. Улазна изјава у друштвенп круг слободних мпслплаца. — Какви је то круг слободних мислплаца. — Круг, у којем је мпсао елободна, који агитује за слободпо мпшљење. Вп сте тек приврженик слободног мпшдења? — Па зар нема слободног мигплеша? — Па зар пма? Па је ли данас слободно, исказатп оио, што мислпм? Ја па пример мпслпм, да је свакп трећп, лупеж, сваки поштен чосек крадљивац, сваки министар разбојник. Банкари барони, а барони обешењаци. Мислим, да треба обесити о лампу сваког писца дра-

ма п на успјапо гвожђе сваког ћелавог професора. Мпслпм, да љубав треба да је слободиа, јер ни једна девојка пије така, да ју је вредно узетп за жену. Па је лп слободпо меии то гласно говорптп ? —■ Не, — рекох му. — И слободип мпслиоцп хоће, да све опо пскажем, шго мислим ? — Да! — Прекраспо, — повичем загрејавшп се, — усхићавам се за слсбодну мисао, потппсаћу табак п одмах ћу почети слободио да мислим. Вп сте, господине, пајвећч марва, с којол сам се шсад састао, пмате најмање памети, коју сакрпва човечја лубања, најб< зобразиијп угурсуз, када узнемпрујете с вашим глупостпма мирие људе, којп вечерају. — Какав је то говор? — повиче он. — Слободно мишлење, — одговорим му ја, — 1,и сте приврженпк слободне љубави, јер нема девојке, коју би било вредио узети за жену. Из тогазакључујем, да сте вп ожењен човек, а ваша мила жена фаиатискпња, која утире пут слободпој љз 7 бави. Оида сам ја добпо отечеио чело, а он рупу на лубањп. Алп се зато опет није опаметпо. (Прерада) Ч ?Д0 — (УШра.

Савремено питање и одговор.

Отац (карајући сина):Оћешли ме слушати, што ти ја кажем илине? Јесам ли ја твој отац или нисам? Син (плачући): А откуд ја то да знам!