Стармлади

Бр. 11. и 12.

— СТАРМЈ1АДИ. —

Стр. 89.

Ј§^Жг\ ЂУКА 0 ШУКА ' б СИ ЛИ ТИ ЧИТа ° ^ свиди та кураж њена са штампањем пис.ма ? Шука: Јако ми се свиди. Јапанац то зове: харакири! ❖ Ђука: Него како то да га није штампала у »Врачу« ? Шука: Ваљда због харакири. А Врач тек истом сад почео да цвета. Ђјјка : Имаш право, обпоћ тикве цветају. 'ЈЂука: Него шта је са химнопевцем Бешевпћем, тај се нешго ућутао, као дете у колевци. Шука: А да му нису наопако опет завезали уста. . Ђука: Е, то се њему, као дванаестогодишњем борцу не може догодити! Шука: Мислиш! Ђука : Да богме, јер су му већ завезана. Читај Лазићкино писмо. у ком му везује уста —- да не говори. Шука: Нек је живиздрав! Док траје њушке, зобнице бити мора.

НА УЛИЦИ. Којо: Кад си кугшо ципеле ? Мојо - . Прекјуче. Којо : А одело ? Мојо: [уче. Којо: Када ћеш ми платити пива? Мојо : Данас. Којо: А вратити д\ г ? Мојо: Можда сутра. Којо: Када ћеш искупити другу меницу с мојим жиром? Мојо: Продужићу ју зацело прексутра. Којо: Сервус ?

Лековита вода и „Застава." Пада ми на памет једио збитије са мојим комшијом Швабом, кој-и је иреклане јако кашљао. Догрдио је и газди од куће својим кашљањем. Долазио је комшији Чпви и питао га за савет, шта да употреби иротив капгља. Чива му је ирепоручио, да ,.пије будимску воду" — па ће га проћи кашаљ. Ових дапа а ја видим мог Швабу сасвим попустио кашаљ, шта више једиог дапа, који је био мало ружнији, чекајте биће да је у прошли четвртак било — а мој Шваба са свим ућутао, као дете у колевци. Но, рекох, шта је, Швабо, ти канда више ие кашљеш? Астап, кашлати, ја ни кашлала, ал' ие смем! Тако „Бранпк" „Србобран" п други свесни српски листови, окупилп „Заставу", па је терају да ппше противу Апоњија, протпву Кошутоваца: за опште народно ираво гласа. Кашљала бп она сирота — ал не сме. И опа се напила будимске горке воде.. .. У К Р А Т К 0. Суд &Ц ( чита заклетву): Заклињем се... Сввдок: И ја.