Стармлади

Стр. 68.

Бр. 7. и 8.

„Прва реч после сабора" или Двобој у Хрватској. У овом тешком времену протестовања меница хоће наш слатки бан да се туче, — и то не каменицама, као до сада, већ малко Финије. Уз ону песму: »драги наш Павел, дај се напиј," смишљао је и смишљао и наједаред је намнслио средство »за растепсти коалицију.« Што је пијан мислио, то је бунован — јер трезан није до сад био — казао. То јест, некако му излетело из уста: да су Срби самосталци велеиздајници. Ето ти сукоба и с Јашом и са самосталцима. Јаша је бар до сада и говорио и писао, да самосталци раде с Бечом, а бан сад наједаред ушопа Јашу и каза, да самосталци раде против Беча и ове сретне државе, која има и једног Рауха. Неприлика је то, кад два тако честита и поштена државника као што су Павел и Јаша један другога терају у лаж. Они опет самосталци нису имали другог посла, већ држ Рауха за језик: или нас предај суду и докажи да смо велеиздајници или лижи, што си пљунуо. Види Павел да није ништ' измислио и цифрасто ти поручи самосталцима: ман'те се ви мене; ја се срдим на вас и нећу да говорим. Што је било било. Јест, не можеш ти ућуткати самосталце Лепо ти они кажу бану: кад се клониш суда, а немаш доказа за оно, што си против нас рекао, онда си: лажљивац, клеветник и денунцијант. Шта ће сад бан? Оде свом газди у Пешту и пита: шта ћу? Овај каже: туци се, па ако убијеш кога, добро је, ако те убију, још боље. Што се мора, није ни тешко. Онај честити бан позва на двобој Медаковића; изабра себи девере и посла их свом противнику. Сад ће бити батина. Кад је Јаша то прочитао, врло се наљути на свог савезника и чак је писао свом Павлу изгрдио га. Ево писма: Уећег Раи1, шта си то опет радио. Дуел, девери — но још и то. Зар се тако напада противник? Што мене ниси питао? Мој је рецепт ово: узмеш нож одеш на станицу, дочекаш противника и без иједне речи сјуриш му нож под кожу. Девери онда дођу

сами, ако не умакнеш у Америку. 0, будало. Кад си се већ хтео тући зашто ниси позвао мене? Лепо би ми то удесили и без девера. Тукли би се, пуцали би један на другог, па ипак не би било ни једном ништа. Шта мислиш: како би нам се то исплатило? Сад, кад си лудо почео, можеш још лудо и свршити. Искрено те поздравља у духу „јединствене« Јаков. После добивеног писма Раух се разљутио, што није питао Јашу. Сад малко од страха, малко од љутине непрестано пије. Девери га не могу никако да нађу трезна. Е, тући се мора, јер Вучетић и Миксић не могу поднети, да је хрватски бан лажљивац, клеветник и денунцијант. Кад се Раух истрезни и кад се буде тукао, јавићемо вам. А то ће бити скоро. Револвери су изабрани и сабље су наоштрене, само Парао пије, па пије. Њему се не жури, па ето ти.

Наша „стрина".

Опет стрина, језик бруси Опет ће да — награбуси.