Стармлади

Бр. 7. и 8.

— СТАРМЛАДИ. —

Стр. 69.

Три интервју-а. Када је после објаве опструкција настала криза, дошли су у Београд и некп новпнари са стране. Дошли људи, и што се вели, донелп по једну кошуљу, јер ће се одмах вратити. Али како се дуго. свестрано и темељно расправљало питање о кризп, или боље рећи сама крпза, један новинар хтео је да узме месечии стан. Тога странцп примио је прво Пашић. — Можете ли ми, ексцелонппјо, рећп (пита Пашића тај новинар јуче после подне), да ли је ствар окончана, и да ли Је истина, да ћете Ви опет саставити кабинет? — Молимо Вас, немојте да мпслите, да су то тако решили тако звани завереницп, него то ]е због што пмамо на слободним пзборима добивену већину. А то је тако реп, и нек нае Бог пошивп, тако ћемо ми увек слободно да правимо изборе и увек ћемо да владамо. Молимо, јавите тако вашем листу, — ето, то је, овај, све. — А хоће лп иепасти ко од бпвпшх чланова кабинета? — Како да неће, те још како ће да испадне: п Путник п Антанае или како га зову Настас, ето, ти ће испадне. — Штета за те људе, рече дописник подругљиво. — Па и није штета, вели Пашић. Онај Путнпк и1то без закон поетавља чиновници... алп срећа што наша слободна већина све то благослови у скупштпни... Па онај други саеанадолски изглед, пстина почаени грађанпн, ама због оно мало шале од 16. септембра знате, мало незгодне. А после, ете, трговипски уговор да не сме заклано месо да иде у Аустроунгареку ако има месо, какву болест, па тако и Настас, онако много бобичав, а... овај, то је за опозпцију сатиефакција, јер који бидне затворен, неће се боји да га убију јерод сада ће државна апеана да штити људе. — Па то је онда са једним ударом две муве, вели новинар. — А не... молимо, 16. септембра нпсу биле две муве него два човека, одговара Пашпћ. — Та да, али нисам то миелио, него рекох задовољили сте и опозпцију а и Ви сте се к^рталисали беде, а то је за вае добро. — Како да није добро и молим јавите тако у ваше нокпне али метните, јер ћемо и ми тако кажемо у званичне новпне, да они што испадну из кабинета, санћим, они сами неће.

Код Путнпка. — Да ли је тачно, како ми рече г. Пашић, да вас је кумио и братимио да уђете опет у кабпнет. Путник еамо што не брпзну у плач: — Немојте ми се смејатп, Христа радп, или Мојсеја ради, ако нпсте хришћанин. Аи куд би ја овако јадан. Нпти знам закон, радим еве наопако, за топове мпслпм да су пплићп, а овамо некп генерал... имајте милости, оставте ме на миру. Чуди се новинар овим „политичарима", али ипак оде и до Настаса. Још се није честито ни поздравио, а Настас: Ето, господине колега, јер сам и ја новинар или цредседник новинарског удружења.., ето, каква неблагодарност. И муке и страх претрпљен, после 16. септембра... а верујте није то само моје дело... па ме сад најурили. — Жао ми је г. колега. А хоће ли то што помоћи г. Пашићу, могуће, да је он вас изоста вио, јер хоће слободне изборе. Настас се само горко осмехну. — Менп је рекао г. Пашић да јавим да вп сами нисте хтели ућп поново у кабпнет. 4 Како би било да тако донесим, било би некако најбоље и за вас. — Па готово, тако је. Кад нема кише, добар је и град, завршп Настас. »О."

Вести из места. — Излет београдског француског клуба. Како »Браник» јавља, београдски француски клуб ће трећи дан Ускрса учинити излет до Новога Сада. Познавајући гостољубивост Новосађана, надати је се, да ће и Новоса^ани истог дана такођер некуда излетити. Међу тим, уверени смо, даће Тихомир-Мргудов гњаваторски клуб — наше миле госте за цело мало прогњавити! — Колко да их угосте! ч У д о. — Јеси чуо да се наш пријатељ Пера омакао с петог спрата а ништа му ннје било. — Пди с милим Богом добри човече, како је то могло бити? — Да, али кад се сишао на земљу, није се више ни мрднуо.