Стармлади

Бр. 3.

— СТАРМЛАДИ —

Стр. 19.

ништ' боље него ја, па ја сам морао да умрем а он још живи бела света! — Ху, на то и међу вами има незадовољника. Лаку ноћ, нећу да вас задржавам, можда имате посла у подруму или код свиња... Лаку ноћ! — Душе гроФа Ерентала оди-дер овамо. — Шта желите? — Какви нов докуменат. — Жалим. Све је исцрпљено. На пролеће! — Како се осећате? — И овде врло добро. Тамо одобравају сав рад и сав нрорачун — ради одржања мира н равнотеже, а овде радо примају сви они, који су као и ја, а такових је, уверавам Вас, приличан број. — Каквим ће курзом сад поћи Баша нолитика. — Документарно -Фрагментарним. — По старом ? — А чему увек нова Форма, кад се у ствари ништа не мање. — Можете сад ићи на хоф бал — (мал ми се не омаче Балкан!) Лаку ноћ! На иролеће ћу вас звати опет... Максим Слатки

Пут краља Петра... (Налик на басну „Пас и месец!") Кад краљ Петар нз Србпје Већ стигие у Рим, Још п онда „неке" вашке Лајаће за њим!

Нова болест: млитавост у коленима. Неки нон у Бачкој замолио је Кујена, да му удели 120 круна, да може да се лсчи. На име он нати од поклецивања. — Богме требала би надлежна власт тог попа да што пре излечи. Иначе може се човеку деспти — да наиослетку пузи . .. А такав тек није за срнску цркву. ' §

Никад краја .. . Никад краја са нарницом „веленздајника"; Сад су оиет оптужилн Хинковића Хинка. Томашнћ бп да настави Где је бан Раух стао, Наставиће а да шта ће, Где је баи Раух — пао! Јао!

Српско трговачко удружење. (Трагикомичан уепех првог ерпеког финанеијера са комитрагичним евршетком једне ерпеке уетанове.) — Даклем, иали ! ? — Једни су пали, а једни још нису. Јаком иду Мара и еватови. — Ја све држим да то не може бити ! — Ето, они пробали на може ... — Ама је се сећам, да сам ја још лане читао у новинама славопоје управи. Да је друштво напредовало и да је на самим бонбонама зарадило 20.000 круиа, а сад читам Лазину Фину биланцију и каже није зарадило 20.000, него је изгубило 172.000 круиа. — Ех, знаш, они извештаји пређашњи, ти су бонбонама заслађивани. не би ли нови акционари лакше прогутали горке нилуле : „деонице срп. тргов. удружења", које је Милошев тако сладио кроз „Трговачке Новине" и „Браник". — Ама шта ви мени солите памет, кад ја зиам да је он лане још казивао, да није било неког Пере Христића ■— да би акционари секли зацело купоне. — Напротив. Удружење је одсекло кесу управним члановима, због оно мало чести . .. која им до душе по квалитету њихове памети не принада. Та за бога таки Финансијер, као што је Лаза Милошев! — Какав Финансијер ! С нарама Геде Дунђерског, пок. патријарха Бранковића и народних Фондова, умела би и моја стрина знати уирављати... Сад се видило његово знање... Од 200 хиљада круна капитала дао 120.000 готовог новца Миши гвожђару, а 30 хиљада Јовичииом у Загребу, и но 10 хиљада двојици овдашњим трговцима. — Е, па ваљда су људи требали да плаћају дугове... — Да, да, а дугове „Срп. тргов. удружења" нека плаћају уиравни чланови. И право је да за то „мало чести" — нешто илате. — Само то никако не могу да разумем, како су они могли шећер, каву и нетролеум давати на вересију Јовичином. Кад се то у целом свету за готов новац продаје... — Дозволите Ви, да то наш Финансијер ваљда боље зна. — И онда не могу да разумем ту дрскост Фипансијерову, да иоред свег деФицита од 172.000 круна, он као да је то његова дедовина, наређује да се плаћа за уређивање „Тргов. Новина" проФ. Милану Петровићу 150 круна, г. Тиквомиру 100 круиа, г. Дери 100 круна, г. Живојновићу и драмоиисцу ио 6 потура од реда које месечно опет до 100 круна изнапта. — Ама дозволите, да је за трговце као парче хлеба било потребно да у 50 члапака прочита о Живојновићу, шта је он све у животу урадио. Да се сачува за потомство, док је још Живојновић овако у снази — за гњавл.ењс! — Шта ће те сиромах је човск. Има свега *

*