Стармлади

Стр. 90.

— СТАРМЛАДИ —

Бр. 12

Скупштина „Матице Српске". Како ће тећи. Пророчанство од пророка — Језекија. Председник: Пре но што отворим седницу јављам да сам затворио касу, а касир је већ од пре затворен, као што вам је познато, и ако је годинама каса „изненада" сконтрираиа и увек све }) у реду" нађено. Гласови: Живео председник! Један глас: И матичпн „чувар" „чистоте" — Др. Малешевић. Радикали: Слава им! Перовођа: Слава или слама им, — нисам добро разумео. Др. МалешевгШ (кад је чуо реч слама, а он се сети матичинпх у „Бранику" чешће спомињаних јасала и захрже.) (Пошто су му неки из опозиције подвикнули )} н>ее и — прешло се на бедни хоћу рећи, дневни ред.) Председник: Славна скупштино! Вама је — како се зове — добро познато, да су Матицу својим легатима већином Срби трговци основали. Није онда дакле никакво чудо, да је Матица од вајкада била наклошена „трговини"! Хомогенци: За то смо ми у нашој кандидацпјоној листи за чиновнике и кандидовали две бивше јуначке калфе. Председник: Молим да ми не сметате, јер ћу сад затворити дућан! Гласови: Само ви нродајите нама и даље краставце, — ми нисмо бостанције. Председник: Ми смо дакле трговину поштовали и у самој „Матици" је неговали. Наш књиговођа, као бивши калфа, и благајник као бившн благајник сентомашког новчаног завода са пакрачком дипломом трговали су испрва на матичпн рачун са вплама и лопатама, од којих је велика залиха била у нашој познатој Аугијевој штали — к оју су два Станојевпћа у своје време опевали. (При речи штала, опет Др. Мамуза захрже, сећајући се јасала. Пошто му опет неко из опозиције подвикне „њее" — он се опет умири.) Председник: Кад се видило, да „радња иде" — стекли смо дрвару на лиману, а сад као што вам је познато господо ); сшекли" смо целу шуму!

Радикали (вичу). Председник: Немојте се дерати, као дивљи, као да сте Др. МалешевиИ (упада): из шуме дошли! Др, ВабиЛ: Молим реч за лично објашњење. Председник : Иш до ђавола — извол'те! Др, Бабић: Из које шуме? Мислите ли матпчине? Ту клевету одбијамо од себе. Др. Малешевић: На против, ми се том шумом дичимо! Нисте читали „Браник"? Ту је показао матичин фишкал „жени трпк!" Др, Вабић Да, само што критичари веле да је од генија до лудила — само један корак. Пазите дакле да не прекорачите . . . Др. МалешевиИ: Нас та шума стаје тричавих 460.000 К — а ми бп моглп ту шутму продати за 700.000 динара; дакле Матица би још профитирала, по моме рачуну — 240.000 динара! Др. БабиИ: Ви кажете, да би шуму могли продати за 700.000 динара, а ја кажем да би је ви моглп и с-купље продати али само Браниковим читаоцима — и вшпе ником на свету. Нама ће добро бити, да мало и јефтиније ту шуму „продате!" Др. Вачић : Или нека ваша браћа плате штету а на част вам „хасна" од шуме, па је међу собом поделите, ако ви то т ј. у опште умете. Председник: Да пређемо на проневеру! Др. Малешевић: Апропо, господо, ја не знам да ли је ко од вас гладан, — ал' ја сам жестоко гладан. Др. БабиЛ: Познато нам је да сте ви гладница. Др. Малешевић: Од куда? Др. Бабић: Па читамо и ми „Браник". Др. МалешевиЛ: Пардон онда је што друго. Председник: Оставите се, тог празног разговора, имамо ми овде преча посла. Др. Малешевић: За мене је ово најпрече. Тиче се мог животног питања... Др. Бабић: Тако је. Нпје то празан разговор, него су његова црева празна. Један глас: Све крче у „Бранику ! Др, Малешевић (диже два прста према председниву): Молим, парче леба! Председник: Та чекајте, док до^е на дневни ред, ваљда нећете донде црћи од

«