Стварање заједничке државе Срба, Хрвата и Словенаца. Књ. 1

14 ЈОВ. М. ЈОВАНОВИЋ

6. Аустрија позива Италију против Србије.

Један од несумњивих доказа — међу толиким другим — да је Аустро-Угарска хтела рат са Србијом, јесте и понуда коју је она чинила у два маха Италији да заједнички предузму дефансивни, превентивни рат противу Србије. Први пут је такав предлог бечка влада износила у пролеће 1913., позивајући Италију „да заједнички истерају Србе и Црногорце из Скадра“. Други пут је такав предлог дошао из Беча Министру Иностраних Дела италијанске владе када се прилазило закључивању одредаба Букурешкога Уговора од 1913.

У очи самога дана када ће потписати мир делегати краљевина Србије, Грчке, Црне Горе, Бугарске и Румуније, италијански Министар Спољни Послова, маркиз Сан-Ђулиано, телеграфише овако председнику италијанске владе, Ђолитију: „Аустрија је саопштила нама и Немачкој намеру да нападне "Србију; она обележава то као дефансивну акцију, и нада се да ће и Тројни Савез то сматрати као сази5 _јоедетаз, што по моме мишљењу не може бити. Ја сам покушао да са Немачком одвратимо Аустрију од ове акције; може бити потребно да ми не примимо ту одбранбену акцију, и да, према томе, не постоји по нашем мишљењу сази5 јогде 5.“ — На ову депешу, на сам дан потписа Букурешког Уговора, 10. августа 1913. Ђолити одговара Сан-Ђулијану: „Ако Аустрија нападне Србију, онда не наступа сазиз јоедет5. То би била њена лична акција, а не одбранбена; јер нико није мислио да АустроУгарску нападне. То треба изјавити Аустрији на најјаснији начин; ваља се надати да ће Немачка предузети акцију да Аустрију склони да одустане од те врло опасне пустоловине.“

У време ове аустро-угарске акције по бечких "банкама прикупљало се звечеће злато; све иностране хартије од вредности претваране су на најбржи начин у злато. Све веће Сечке банке су спремале евиденцију злата и страних вредности, и предавале их