Стварање заједничке државе Срба, Хрвата и Словенаца. Књ. 1

СТВАРАЊЕ ЗАЈЕДНИЧКЕ ДРЖАВЕ С.Х.С. 15

врло поверљивим путем, шефу Ротшилдове групе „банака. Једновремено с овим прављена су тајно и јавно испитивања по Аустрији о организацији исхране војске на фронту, позадине ин грађанства које није мобилисано. То је био исто тако један од најсигурнијих знакова да се рат спремао. Е

| Србија је, међутим, одмах чим је ликвидиран други балкански рат, настојавала да с Аустро-Угарском уреди све своје привредно трговачке олносе. Србија поново покушава оно што је покушано у новембру и децембру 1912. преко чешкога политичара Крамаржа, а нарочито преко Масарика, тада професора прашкога университета, члана бечког Парламента, и браниоца Србије и њених права, који се јавио као посредник између наше и аустроугарске владе. Тада је председник српске владе же лео да се види са грофом Бертхолдом ради претресања свих отворених питања између Аустро-Угарске и Србије. Услови Србије за то били су ови: „а) Србија је привредно и политички независна, али може бити у најбољим односима са Аустро-Угарском; 6) Деоба Арбаније, али кад Аустрија хоће аутономију Србија пристаје; в) Излаз на Јадранско Море и потребан коридор до тога излаза, с обавезом да га никад не утврђујемо и стављамо на расположење другој држави; г) добар трговински уговор за Аустрију, удео у зајму, смањење царине, набавке. Ако то не може да се постигне, Србија ипак неће силом ништа радити за излаз на Јадранско Море; везаће се за Солун, причврстиће Балкански Савез, и неће од дустрије ништа куповати“. У новембру и децембру 1.912 аустро-угарски Министар Иностраних Дела није желео тај састанак; у септембру 1913. га је примио. И на томе састанку у Бечу су додирнута сва та питања. Али, за бечку владу главно је било питање о Арбанији, из које су непрекидно упадале оружане чете у нашу земљу, и, како се тада мислило, по наговору католичких агитатора и аустро-угарских консула. Наша војска је због тога морала да чува добро границу, да је прелази, и најзад, да заузме неке