Стварање заједничке државе Срба, Хрвата и Словенаца. Књ. 1

16 ЈОВ. М. ЈОВАНОВИЋ

стратегиске тачке у Арбанији, те да брани нашу позадину, све наше пограничне вароши у Јужној Србији од пљачкања и разбојништава. После састанка у Бечу између председника српске владе и грофа Берхтолда очекивало се да је све упућено, па и ово арбанско питање, на редован пут. Али, после две недеље дана, и захвљујући највише грофу Бертхолду, дошао је опет један ултиматум из Беча: да београдска влада повуче војску са стратегиских тачака на српску границу у року од осам дана. Влада српска је повукла војску пре одређенога рока, у уверењу да чини једну добру ствар. Басна о српском јагњету што мути воду бечкоме вуку, која је за време анексије Босне и Херцеговине постала у Европи популарна, још увек је била актуелна и поучна.

т. Србија хоће добре односе.

Може се тврдити да су све српске владе које су се мењале од 1908. до 1914. желеле да се с Аустро- Угарском нађе неки споразум,и да се створи неки програм за уређење редовних суседских односа. Влада Љ. Стојановића 1905—1906, покушала је то; те године је група радикала опозиционара донела сличну одлуку, па је Н. Пашић, по одлуци Главног Одбора Радикалне Странке, пошао у Беч да се састане са грофом Голуховским. После балканских ратова израђен је био озбиљно један програм за сређивање наших односа с Аустро-Угарском. Бечка влада дала је свој програм, који је био дуг и захтевао времена за извођење и увођење. У томе програму су, као што је раније поменуто, била и ова питања: питање железничких тарифа; питање нашега извоза стоке и хране прекс Сплита железницом Ужице - Вардиште—Сплит; па каботаже аустриских и маџарских бродова у нашим прибрежним пристаништима; затим, железничке везе на Кленак—Шабац; градње железнице Пожаревац—Неготин; питање школских књига; рударских концесија; откупа Источ-