Стевана Стратимировића митрополита карловачког план за ослобођење српског народа

"Стевана Стратимировића план ____-

тимировићева могла бити она јасноћа петроградских изјава и ослободилачких захтева Гаговића, који је 2. новембра 1803. године био примљен и од руског цара Александра |. Ако због даљине није могуће присајединити Србе Русији, казивао је Арсеније, онда Срби мисле, да би Русија требала потпомоћи уједињење свију Словена на југу у једну целину, у Словено-

Српско царство, у државу, која би била достојна и једнога од.

великих кнезова руских, кога император буде одредио').

Да Гаговић није од куће понео одређене појмове о начину ослобођења, види се и из тога, што, кад су га у Петрограду питали за пуномоћија у овом смислу, није их могао. показати. И не свршивши онај јавни школско-просветни посао, ради кога је у Петроград отишао, он се одмах, дакле у очи Карађорђевог устанка, морао „по височајшој вољи господара императора“>) журно вратити у отаџбину, колико ради сузбијања агитације и интрига Наполеонових у приморју и западним крајевима нашим у опште, још више да би се нашао на свом месту због догађаја, који се у Шумадији припремали.

Архимандрит Арсеније проширио је своје схватање народнога дела за време свог бављења код митрополита Стевана Стратимировића и владике бачког Јована Јовановића. Из појмљивих разлога, обазриви великодостојник Стратимировић није непосредно о томе ништа записао, али нам каже, да му Арсеније, архимандрит манастира Пиве и проигуман Хилендара, „обоихљ обновителђ ревнителиђишти впомошникљ“, географске белешке о Херцеговини „65 перо сказа 1803. и 1804. года, два краш стоду (кроз Сремске Карловце) 85 Россто и обрашно прохода““). А те белешке Стратимировића много нам напомињу „Опис туреких области и у њима хришћанских народа“, што га је, како гласи Стратимировићев запис од 10. јуна 1797. г. на њему, у 1771. години патријарх пећски Василије Бркић написао Русима“), као обавештајну грађу за онда намеравани рат Русије, ради ослобођења Балкана и васпостављења византијске империје, такозвани Грчки Пројект Катарине Џ. Више

5) Миленко Вукићевић — Кара 025, књ, ], Београд 1907., стр. 236.; књ. П, Б. 1912. стр. 203.

2) Споменик !ЛП, стр. 93.

5) Д. Руварац — Географске белешке о Турској митрополита Стевана Стратимировића, Споменик Српске Краљ. Академије ХХХ!Х, стр. 107.

8) Издао га Ил. Руварац у Споменику Х, 43.