Стихови / Сима Пандуровић

· 114 СИМА ПАНДУРОВИЋ: СТИХОВИ

ЗАВЕТ ПАЛИХ.

Грми, као тешка, тмула увертира Рушењу сводова старинскога неба, Тамо где се бије дуги бој без мира И над борбом где се победа колеба.

Тамо гину, пиште у великом рату Незнани јунаци; хаос се комеша;

А издишу душе у крви и блату,

И пољима црним лежи леш до леша.

Тамо хуји бура гнева с окршајем И пире уздаси рањених што гмижу; „Из последњих суза још за завичајем Туробни и густи облаци се дижу.

Погледајте! Носе плодоносне кише, Да освеже поља, и воље, и душе Потомцима оних што не живе више, Палих у огњу где се срца суше.

Ено, орли носе руке од јунака

Са бурмама златним, из далеког мрака, И синовљу руку сваки мајци баца,

(Са заветом светим онога мртваца:

„Ево руке, мајко; сувама је пери, И унуке своје са Победом вери!“