Стихови / Сима Пандуровић
Преузимање:
Приказ у BnLViewer-у
ИСКУШЕЊА 125:
Ослушкује дуго, докле зора сване, Удаљену буру што бруји и тутњи.
јер далеко тамо хаос је крвави
За слободу и за ропство, који хуји, И урла и бесни у свеопштој страви, У орканској ватри, страсти и олуји.
Док уморне душе, без среће и наде,
У немирном сну се растају од света Срамоте и ропства, мој поносни Граде, Дух слободе твојим улицама шета;
И обиђе жртве што се у сну снаже
Надом на слободу; и кад осмех стидљив Прве зоре сине на оне што траже
Хлеба, — он је мино покрај мртве страже, Бесмртан и миран, поносан, невидљив.