Стихови / Сима Пандуровић

124 СИМА ПАНДУРОВИЋ: СТИХОВИ

САВРЕМЕНИК.

Хајде, срце моје!

Језиви тренут долази све ближе. Ноћ мрачне борбе крвљу се румени И урлик рата под небо се диже, Ври, мумла, бруји, распиње се, пени. Хајде, срце моје!

Обићи ћемо све гробове своје,

Хумке првих снова, радости и |3Да, Колевку детињства, места драга, света, Где и сада, можда, у самоћи цвета Успомена старих који бледи цвет. Обићи ћемо илузија свет,

Где сада вечни мир и покој влада, Дворану наше младости, — и ту Саранити спомен на прошлост нам сву.

Посетићемо и њен тужни гроб,

Гроб наше прве љубави, где знам

Да ћу само тешки, поцрнели кам Видети, да тужан, заборављен, сам, Чува и сад њезин трошни пеп'о, вај! Нека топла сува и задњи пут кане

На то мирно место заборава трајна,

Где је могла, скромно, једанпут да стане Цела једна младост узбуђена, сјајна.

И онда, у мрачној, страшној ноћи тој, Ишчупаћу те, срце моје, знај,

Са светом свију својих снова верних: Ишчупаћу те и предати Њој,

Верној, милој жени очију бисерних