Стихови / Сима Пандуровић
Преузимање:
Приказ у BnLViewer-у
ИСКУШЕЊА 125
И деци својој, да им будеш траг Прошлости што ће, можда, да ишчили, Последњи спомен, и тужан и драг,
_ На радост, срећу, што су једном били.
Навући ћу оклоп вечне мржње тад
И с отровним мачем у ноћи ћу тој Поћи у крвав и трагични бој
Што бесни, тутњи, комеша се сад;
Где падају жртве, где се кости мрве, Потоцима где се крв црвена лије,
Где се задња, тешка, мрачна борба бије И Слобода где се с Тиранијом' рве.
У тој борби што се комеша и мења,
Уз крваве зубље што нас зори воде, Поделићу судбу свога покољења,
Прокрчити пута победи Слободе,
Ил' с отровном мржњом, крај сломљена мача, Срушити се гордо, без јаука, плача,
У пожару који беспоштедно ждере
Рушевине наших нада, наше вере!