Стража

Број 193.

С Т Р А Ж А

Страна 2

4ласиик Драг. Грегорић —-космајска 22.ул. бр.

Штаипарија Драг. Грегорићаи Друга —Космајска ул. бр. 22.

Одговорнл уредник Мчша Милојевић Космајска улица бр 22

Са наших позиција

— Из записака нашег директора —

Са Наши о&љаци пошли су у овај, у славу Божју, четврти рат аа две године, столико силним поуз^ањем у се иу своју победу, да је то за причу. — Зар ми тукли и Турчина и Бугарина, па да се Швабе бојимо, та сатераћемо их у ми« шију рупу, то је на устима сваког српског војника, који је сада добво дивовску снагу и с највећим нестрпљељем очекује, да се сукоби с Швабуријом. Седимо тако на предстражи у рову освгтљени Б<. жјом месечином и Швабиним рефчектором, који нас непрестано али узалуд тражи од рана вечера до беле зоре. Седимо, дувани« мо и разговарамо о пгбедамз, које морају бацитл у зесевак и славне битке на Куманову и оне на Брегалници. Слушајући ове чегик људе, мрких погледа. али добре ћуди в увек готоних да гину за 0таџбину, онај који није по8навао како треба велику душу нашег народа добија красну прилвку, да се увери, да смо ма први народ на свету и да нашу велику сјајну будућност ништа не може омести. Сви су једног мњења и сви једне вере: да где ударимо морамо пробити и да нема успоне, које би нас могле задржати кзда се напред кренемо. Мени импонује та вера нашег сељзка, јер у нашој чети ја сам једвни капутлија, али ипак би да унесем мало живости у разговор и почнем да им опонкрам. — Е, браћо, не знате вв си лна је то војс*а, а много их је, па ћемо имати муке са њима. — Вала нека их је десет на [еднога па их се не бојимо, вели један. — Та да је сваки као Авала, па их сене би бојали, упада други и онда са сввх страна падају слвчни одгсвори као доказ пот1 \»ног поуздања нашег вдеалног ојника. , — Знам, а видите ли ви да' сни имају и лађе од челика којима н?ши топовв не могу да нахуде, чаркам их ја, тек да их раздражим. — А јесу ли им н војници од челика или од меса? пита ме сасвим хладно један каплар Врчинац — Е то, бога ми, нису! — А наши су бајонети од челика и где они ударе ту се више не диже, рече убедљиво победоносни каплар, а целом воду паде свњв терет са срца када чуше како ми овај доскочи. А довитљиви су нам војници и искусни рагницв, да су ме просто задивили КаДа смо једнога вечера сме-

предстраже на Н Н. Брду. њивзли н а извесном соложају један вод примилв смо од њих и опкопе, који су тек би и иско пана. Упитах /еднога поднаредника ко им је дао линију за шзнчезе, а он ми рече: — Наредник и ја*) смо све то сами урадили. Имамо ми за то довољно искуства из два рата. Ову земљу нико не може победити када су њена сељаци и стрзтези. Иначе смо ми на нашим положајима безбеднијв но ви у Београду у вароши и кућама. Ми овде под ведрим небом у кукурузу на паши слађе спавамо но ви у вашим меким по« стељама, јер Аустријанци уда рају на старије и бабе и мртве грађевине у Београду, а беже далеко од места где знају да има војске. Јуче смо имали и ми ретку част да видимо неп* рвјатеља. Походио нзс је један монитор, који је и остао да нам прави друштво. Пошто је неузнемвраван од наших топова допловио је под Велако Село отворио је ватру из сзојих топова, али не на наше трупе, које су добро маскиране но на — село и сељане. Озлорђени на ово мородерство наше слав* не тобџије нису могле да се уздрже, а да не опале на монитор неколико метака. Више није г.и требало, јгр наш тобџија куд оксјм ту његова граната скоком Трећа граната погодила је циљ и ми сви поскакасмо вз роаова веље рздссти хада ви* десмо, како се велики монитор наере на једну стрзну. На мах умукнуше топову са њега и мо нитор као пребијен пас с тешком муком једва се одвукао иза аде Чакљанца, где И сада дрема. Овај монитор није потпуно потопљен само због наредбе, да се наше батерије не смеју откривати, рначе како је био под руком другој батерији он би већ био под водом. Погапа са овог монитора се искрпала у аду и свакако га неће пренети на њихову обалу. Када се монитпр нзкрввио као пијана баба са наших позвција се заорило подругљива песма: Ај, хај трула грађа Потопи се лађз! Д.

Отаџбинапреча од евега — Како осећа српска сељанка На предстражи смо на Н. Н. брду. У нашој чети је више војника из околних села. Њихове мајке, жене, сестре траже своје чак и по позицијама носећи им понуде. Тако ономад

*) Обоје резервни, обоје сељацп.

дошлана позицијуи МитраЈор гоћевићева. жена из породице која је у прошлим ратовима претрпела осетне губитке. Разговорна, расположена, о тресита сељанка на напомене војника да се ништа не брине и да буде спокојна са децом код куће; рећч ће: — Нека будс добро Србији. а нама како Бог да ! За то је сваки Србин Обилић, што нас рађају оваке мајке.

бт»(М) — НОВЕ РОЈТАНСКЕ ПЕСМЕ —

По Бачкој и Банату, које су преплавили ћесарови војници, из страха да се онамошња челик Србадија не дигне на оружје, да са себе стресе оков ропства, чекају се од с бјаве рата ове песме: Нраљу Петре\ брате мој, Мађара се та не бој Тебе бранч сва Русија И сва Србадија\ * I Иди шором ајзибан И у њему наш Дикан, И у њему сиви тићу Александар Краљевићу \ * Дично село Долово Спремило се поново Да дочека дично тића Ђорђа Краљевића !

Сдовени у Пруекој Деоети део целог отановништва По најновијим статистичким! подацима (који су наравно Нем ! цима у прилог) свега има у Пруској 3,812.371 Словена, и то: 63.113 Лужичких Срба. 103.383 Чеха и 3,646.448 Пољака. А по варошима има неколико х ’љада осталих Словена, као Руса, Хрвата и Слове* наца. Словена дакле у Пруској има десети део целог станов* ништва.

0 Уусији - Њена величнна у бројеаиша По најновијој државној статисмци огромно руско царство броји сада 146,000.000 становник^. од овога броја припада на европску Русију 121,800.000 а 25,200.000 на Атију. Од ових је православних Руса 92 200.000; Пољака 9,100.000; Турака и Татара 15,000.000; Фииаца 6,600 000; Жидова 5,700.000; Литвина 3,500.000; Немаца 2 300.000; Монгола 600.000; Кавказијана и других 2,900.000. ' Становништво је подељено по верама овако:

Православних има Старозерски дисиденти Баптисти 38.139 Мононити 66.564 Англикани 4.483 Католицн Јевреји Карајмсри 12.894 Лутерани Јермени-Ђурђијанци

69 0 % 1-8 „ 0 0 . 01 . 0.0 „ 94 . 4-2 . 00 . 28 . 09 .

Мухамеданци 114 . Будисти 0 3 . По последњем попису поједини велики руски градови, већи од Београда, имају становништва: Петроград 1 550 000 Москва 1,310 000 Врршава 848000 Одеса 500.000 Кијево 404.000 Лоц 328 000 Риле 283.000 Хзрков 208000 Саратов 107000 Тифлис 196.000 Вилна 167.000 Тошкенд 165.000 Казан 160.000 Јекатеринослав 156.000 Баку 150 000 Астрахан 147.000 Ростов на Дону 135.000 Хелзингсфорс 125.000 Кишењев 120.000 Туга 109.000 Минск 105.000 Сомора 102.000 Нижњи Новгород 102.000 Николајев 101.000 Наманган 100.С00

ШШ №11 Стш Кршвкћем »дравља Здравље Краљевића Ђорђа је одлично, и не задаје ни мало бриге. Краљевић је добио из унутрашњости безброј писама и депеша у којима с.е изјављује радост, што је остао жив. Проиетна Банка Како нас извештавају Про* метна Банка давала је београдској сиротињи неколико дана дрва бесплатно. Овај коракУправе Прометне Банке ми поздрављамо и мило би нам било ако би могли забележити, да се је на Прометну Банку угледала и која друга Банка, која има везе са индустријом дрва. Интерниргње стршх подвника Управа града Београда издала је свима квартовима наре* ђења, да све поданике аустро угарске монархије интернирају по зградама основних школа, Наши на дужности Наш директор г. Душан Мил. Шијачки-и власник Драг. Грегорић налазе се на војним дужностима. Синоћно боибврдовањв Према званичном извештају дуж наших граница био је ноћас мир. Непријатељ је гко пола ноћи избацио неколико ме* така, али видећи да му наши не одговарају, брзо је ућутао. Нужни марв Како сазнајемо Управа града предузеће нужне мере, да се све оне радње, чији сопстве* ници нису на бојном пољу, морају отворити. Ова намера управе је за сваку похвалу и желети је да се приведе у дело.

— Хало број 36! Хаг.о! Број 36 још увек ћути. Не сме ни да се мрдне. Тако је то трајало понах 15 минути. После тога госпа је отишла мало у комшилук у подрум бр. 5. Тек што је прешлз преко праго а ја рупи и викнух: хало број 11! Али број 11 ћути па ни прстом да мрдне. Страшно сам био. Извалио сам на кревет и кроз отворен прозор подрумски посмаграо. Хтео сам да гледам у плаво небо, кад оно за пакост пролазе све неке женске, те тако чисто плаво небо а ја гледах у дивне ажур чарапе и тафтане жип^нг прошара^е са са разнобојним пан тликама ц чипкама. Дуго сам тако лежао, Неки силан терет навукао се на мене па хоће да ме у 1 уши. Усправио Сам и 1 ј ошто сам једним оком зажм^рио друго сам метауо на рупу п стадох да звирим кроз ону добро вам поз* нату рупу. Имао сам шта и да видам. На миндерлуку лако обучена лежала је госпођипа Малчи, путујућа глумица. Са ребаченим ноге преко ноге та-

ко, да су јој се видели лепо упеглани шлингерзји, онаје читала књигу: Белешке једне собарице, Она је читалау сласт. Свремена на време преко њених нгбубрелих усана пролетео би осмех и тада би зажмурела на оба ока. Тако би лежала неколико минута, па би опет наставила да читз. Да бих прекратио досаду упутио сам се код ње. Пошто одељ*ње нема та врата то сам само скупио један чаршав који је био разааео и без лупања се створих у другом делу подрума. Она је била изненађена мојом појавзм и брзо, како је то могло битв, доведе у ред своју тоалету. Здравили смо се. Кадсам јој стегао руку осетио сам да у њој има много живота, Струјање њене крви јако је о томе говорило. Разговор је у почетку бао укочен, ушрафљен. Али убрзо је ночео тећи као бујна река. Она је говорила о значају штампе, а ја о утицају позоришта на народно просвећивање. | Затим смо говорили и о другим лудоријама. Ја сам је пчтао коју бсју воли највише, а сна мене, које цвеће најволвјем, да ли рздо игрзм. Који ми је писац најмилији. Још је је питала шта од ко* лача волијем: бурек с месом или пољупчиће? Наравно да сам јој рекао да волијем пољупчиће. Ја сам био као у грозници. Она ме је некако чудно гледала. Њене мале очи биле су за мене огроман пожар који је требао да и мене сагори. Најзад кад сам мислио да је већ време да се од ње растанем ја је ухватих за руку и рукујући се хтедох је привући к себи и да јој на набубреле усне притиснем пољубац Али овај, они није била тако неискусна као њена подрумска колегиница телефонискиња, Унутбашњос и позорница јако су је школовале а она ми се измигољи из руку као ликов. Мора да сам добио страшно глуп израз лица. Јер она се насмеши и рече. Дозволићу да ме пољубите, али тако кроз

ону рупу, кроз коју сте мало пре звирили. И ја на моју несрећу и бруку пристах. Нисам ни знао да је ова путујућађаво а не жена, Да неби ударила у пишманлук ја се одмах вратих у моје одељење и журно приђох затвореним очима од миља о блаженства ја сам очекиват тренутак када ћу јој пољубити набубреле усне. Настаде неко шуштање и ја осетих како моје усне додишу нешто топло, и сувише топло. Не знам колико сам је пута пољубио. Али кад сам отворио очи имао сам шта и видети. Немам те куражи да вам кажем шта сам љубио. Брука. Док сам ја скамењен стојао и посматрао рупу у другом одељењу путујућа се на сав глас смејала. — Легао сам поред постеље метнуо сам пун лавор воде и четком од патоса још увек рибам усне. Алн све бадава, Пред очима ми непрестано излази рупа и.... Немам г. Директоре куражи ни да се потпишем.

Поедедње веети (Шј) М)1т — Успех се за успехом ниже Цетиње јула Један наш одред наишао је на 200 мухамеданаца и непријатељских војника на Вихри, разбио их и натерао на одступање. Непријатељ је побацао део својеспреме и оружја. НШЗ ј! нјш — Војска пада на путу Ш а б?ц. 29. јула По извештајима добијеним из Босне, непријатељски војници не могу да издржавају маршеве и штрапаце. Велики део остао је од њих на путу. Нлаба кгша Сензација у париским нолитичким круговима Париз, 28. јула Објављивање енглеске Плаве Књиге направило је сенза цију због депеша енглеског амбасадора у Бечу, којима се до казује, да је текст аустриског ултиматума био поднешен Бер лину, који га је одобрио. Бруталност и бестиднос. Немачке и зазвали су опште гнушање. уП)а {јујуклиН* — Сузбијен п 0 кушај за прелаз 26 . јула дошло је до борбе код Бујуклићг Аде, са које је кепријатељ отворио снажву пешадиску и артилериску ватру, као и са своје обале на Дрини, сев?рно и јужно од Аде. Вероватно, да је овом ватром непријатељ припремас прелаз на нашу обалу, Наши су одговорили са мо пешачком ватром, Али она је била тако дс* бра и тачна, да непријатељ не само што није по кушао прелаз него се једва задржао на острву Наше су трупе чуле немачке узвике непријате љских официра: „Дрште се још два часа!“ и ја ук њихових рзњених војника. Наше су се труп држале одлично и гађале су веома храбро \ присебно. ђорба ко9 Јјихара — Непријатељ се повлачи Из Ваљева јављају: Дошло је до борбе ко, Вихара. Непријатељ је одбијен и одступајући пснео је собом мртве и рањене али је оставиојсдан део спреме и муниције. Противник се псплаче ка Чајници. Наше су страже заузеле сел Банић, Маренић, Саковић, Леонић, Тупу, Кукг вицу Тодоровић, Саборак и Лсштаре. Цркогорци продиру — Нове победе Цетиње, 28. јула Црногорци су почели бомбардовати которска утврђења ј саузели су Космак, Клобук и Корјечник; непријатељски су губитци знатни, међу којима има 12 заробљених војника и ш дофицира. Једна непријатељска чета напала је на нашу караулу Плоч; Непријатељ је одбијен. (■мтзппк 11ШШ Јуче по подне око 4 и по часова отворили су аустрв јанци јаку артилериску ватру, која је трајала до 7 и г.о час< ва у вече. Сиротановић(ва стругзра запаљена је једном гравато Штета је знатна.