Стража

ВКОГРАД. ПОНЕЛЕЉАК 25 АВГУСТ <914. ГОД.

СТвн редакппје и админисграције Космајска ул. бр. 22.

Оглас* се дају у администрапк|и — Цепа утврђепа Неплаћена се писма не примају Рукописи се не врбћају.

Пвема, рукописе, иовац и сне остало што се односи за лист, слати власништву лкста.

:ж

СЛОБОДОУМНИ ОРГАН ЈАВНОГ МИШЛаЕЊА

Имраов ■■ ттгиам: .СТРАЖА* — ВвЛГРАД Пратпквт« аа СрваЈ| иа пснти: НА ГОДИНУ ДИИ. 12’, ШНСТ МЕСЕЦв , 6, ТРИ МВСЕЦА , 3*, Јвдлн мкапц , 1' ирвтшт» 31 шстранетвв н§ и ат НА ГОДИНУ днв. 30 , ШЕСТ М8СВДЈ , 15'-* , три мксвца , 7'9в

ТЕЛЕФОН УРЕДНИШТВА 1092

Излази сваки дан у 6 ч. пре подне

ТЕЛЕФОН ШТАМПАРИЈЕ 10« —... — —г

ввете

Драгошр Ј. Дшћ ПЕШАД. КАПЕТАН 1 КЛАСЕ

Онај пешадијски пук који се онако славно показао на Прилепу и на Скадру и која је на Брега^ници на бајонет повратио батерију, којујсу нјм Бугари преваром зауаели и овога рата понова се показао и дао доказа, да је он био и остао част и понос победоносне српске војске. У крвавом окршају с Аустријанцима овај је први сшгао' на бојно поље у моменту колебања наших слабих одреда. Он је тада силним налетом на бајонет унео у наше редове нову снагу и за мало непријате б после даде и бегати стаде. Да се дође до тога успеха взљапо је принетп осетне жр' тве у крви. Једне од тих жртва јесте и неустрашими наш београђаннн Драгомир Јов. Димић, који је увек у борби био на челу свога храброг батзљона. 1рослављени јунак са Мпадог 1аторичанина и из крвавихЈбоаба са Бугарима, витез злаае медаље за храбр >ст, капетн Драги пао је смрћу достојн-м његових славних подвша у т|и рата. Његовн војн. ци, ко,и С) га волели као она, достојно су га ожалили и по реду укопглв, а гроб ватеза прелили гу дшом из својих брзометки и крвљу својих противника, не стојвмо су дос гојн > осветали и покајали гроб сзога славнога команданта. Капетан Драги рпђен је у Ми ријезу, селу сат удаљеним од Београда, и био је јединац у свога оца, у г ледног и у опште поштованог старине попа јоце, који је овим ударом изгубио зеницу свога ока и покопао све нвде и идеале свога живота. Мали је осгао без мајке, али је добри његов отац све своје старање усрелсредио на малом Драгом коме је дао ледо взспи* тање и солидно војничко обра-

жртве зовзње. Официрску шкоту свршио је у Русији и одмах се вратио у Београд, да послужи својој Отаџ'ини и остварењу наших националчих у деала. А сем краћег командгвања четом у 13. пуку Хајдук Вељка у Не* готину сзе своје службовање провео је у Београду. Као командир чете у 7. пуку грвог позива учествовао је у свима борбама што их је овај пук имао у турском и бугарском рагу, а нарочито се одликовао у борби на Куманову. По свршеном рату када су бирани најбољи официри за ново-основане пукове са нове т?» риторије капетан Драги добио је чету у батаљонском пешадиском пуку, који је гарнозинирао у Ваљеву. Када се српс«а в >јска дигла да брани Отаџбину од подлог насртаја бечког ћесзра капетзн Драгомир доисивео је ретку част Као капетан прве класе он је доживао срећу да се његовој команди повери батаљон јгдног од наших најбољих пукова. Векови ће причаги и славити херојске подвиге овог пука и његових официра, међу којима је добрн Драгомир бво један од најдостојанственијих. Далеко од убав;»г његовога Миријева и од дома ост. рела му родитеља почива мртвотело јунакз, чије ће име живети и славити се до\ле тече сунце и месеца.

Стојан СтоЈановић ПБШАДИЈСКИ ПОТПОРУЧННК

У крв вим борбама у По дрињу српсчу п беду платио је својим као каоља росе младим животом и тек гроизведени пешадиј 'ки потпоручник Сто)ан Стојаноаић херој са Брдице. Потпоручнвк Стојан ступио је у Војну Академију 1911. године. Српскс-турски рат затекао га је као питомца каплара. Са својам одредом пошзо је нз

Београђани у Нишу ^ — ОД НАШЕГ ДОПИСНИКА Жапве ма помт|. — Нмш поппављем Београђаимаи; м Аустрмјанцмиа. - Нмшлмје иао ме инрмшу. — Легемде о снулокм. - Пијаца. — Кафамоим живот. - Ма сио меаванм гостм. - Ноамиа. — Међу заробљеннцмиа. — Наше аеиље.

Нас је Београђана толико у Нишу, да је право да нам посветите који стубац Вашега ли» ста, који се овде тако радо чита и ако прилично доцкан стиже. То одоцњавање београдске поште много нас нервпра и ја сам ономад лачно протестовао код начелника наших поштл, који се сада удобно сместио у Нишу. -— Пошто је у војним рукама, за то и невзља, био је његов одговор. Криве су, дакле војне власти. Нека оне попритегну кога треба и за 24 часа пошта ће бити к ква треба да је. Од силиих Београђана ја овде в не видим Нишлије. Или Је нас много више ила су се ови уплашили да од њих не потражимо каквеЈЈуслуге, па се склањзју у мишчју рупу. Наравно да ово взжи за ннтелигенцију, која веома предусретљива на су-

Ниш, 19. августа, прот онкх Нишлија, који су љути на нас, што смо ми узрок скупоћи у Нишу. Међу тим, у Нишу се може говорити о свему пре но о скупоћи. Место у ко ме су 5 јаја за грош не одликује се скупоћом. И друге намирнице исто тахо насу скупе с сбзиром на пене по другим местима. На кафеџчјску љубазност могли ба се и потужити, али на њихове цене не, јер у месту где човек може госп» »дскч у угледној гостионици ручаги за један данар нема скупоће. Ни станови нисускуаи, алв ни у ни добри.' Београђани док» ни по вас дуги дан су по кафанама. Од јутра до мрака мењамо кафзне. На пијаци: пред Касином, Белом кафзвом, Сивђелићем, Шапчанином, Балцаном, Србијом наћићете увек масу Београђчна и Беогргђанки. Сви ми с највећом

Скадзр и у крвавој борби на Брдици, где се показао као ирави јунак, рањен је тешко у десну ногу и десну руку. Ране су биле од Мартинијеве пушке и тзко тешке, да је млади Стојан и погивуо веизлечивши се од њих. Мсђу друговчма био )е весма омиљен са чврстине свога карзктера и свегдашње своје веселости. Од првог дана када је ступио у школску клупу био је одличан ђак, па је и официрски испчт положио кзо један од најбољих у својој 44. класи, која је произведена за потпоручнике неколико дана пред његову ђначку погибију. Из ове класе у ранвјим рз* товима славно су пали: Живојин Милојковчћ на Криволаку, Никола Ристић на Церцарији и Светолик Грујић на Гргени. Слава њима! Слава свима, Што умиру Сличво њима.

Итапија протлв Аустро-Угарсне Рим, 23. авг. Под насловом „Албанска си тузциЈа* — Коријера де ла Се» ра — доноси уводни чланак у коме се гзмеђу осталога каже и ово : Док се ми судбином арбанашког народа и Арбаније Јото .о и не интересујемо, дотле Аустро - Угарска оружа и мобилише арбанску војску помоћу својих пл ћеника, да ова удари с леђа на Србију и зада јој ударац. Овај гест Аустријанаца ма да не мора бити много озбиљан, није ипак такав, да наша влада не поведе о њему рачуна! Неутрална Италија мора сада више но икада да гледа своје интересе с оне страае Јадран ског Мора, не остављајући нх на милост и немилост Аустро-Угарекој!

ШтамЈцф Драг. Грегормћа потребна су два онратача.

Павле ћЛаринковић председншс одбора за оцеау штете у Подринском окру|-у.

— 2 милиома аојиина —

(Наш извештај) Букурешт, 23 авг. Пргфесор универзитета у Букурешту Ј. Антонеско, који се пре кратког времена вратио са свога н-учног пута по Србији, Бугарској и Грчкој, написао је о букурешкој „М^нерви" чланак о Бзлканском Блоку ! Г. Антонеско који је један од најбољих сознавалаца балканских стк. ри у Румупији, држи, да је идеја о стварању бпока на Б лкану и остварљива и била корисна по све народе на Балкану. У свомс чл. нку, који је наишао на одтбрење у букурешчгм политичк м кругочима г. Антонеско вели : Данашња ситуаннјз, укојој се Европа налази веома је п > дтсан моменат за ф рмапију ј дног оружиног и везависног блока међу балкангким државама! Л^квидапија измсђу вепиких држава ваших суседа, ве би била у томе случају извршена против ваших садашљих и будућих иитсресз. Два милиона војнича умела би чувати и бранити интересе наше заједначке. Србија побед* ница, да ш ба прву снагу томе блоку, Србија — побеђена, нашла би спас овде за своју егзистенцвју! — Јон.

ргдошћу поздрзвљлмо ' сваксг нсвог Б.*огр;ђана, који се покаже у нашој средиви. Мио нам )е сваки Беогјтађзнин и поздрзвљамо се и са онн« ксме севиктд у Београду нисмо јавилв: Осећамо се овде у правом смислу кго незвани гости. Пође ли који за Београд чућете једно опш»е : Благо њему 1 Сви му заввде и сви би му та*о радо правили друштво, али томе су на путу многе сметње. Те.< сада када се вратимо својим домовима, за којвма се овде толико чезне, умећемо дз волемо лепи и драги наш Београд, који сам рреди колико сва Срблја. Херојска и вепобедима српска војска то је најбоље осећала када се одлучила, да Београд, ту зеницу ока нзшег, брани до пос .едње кап« крви. Најтеже нам пада што немам т новина. До душе овде излази „Трибуна *1 али ја би се, да сам новинар, стидео да у овагвим приликама дајсм онако бедан лист „Трибуна" се претворила у прави вашарски лист, коме је иред очима само једаа циљ маоијаши. Само што ће јој се доцније осветити та пљачка на

ших и онако тешких џепона. У последње време „Српске Новине“ излазе урелно овде у Нишу. Добијамо их ујутру за кафу и у њима налазимо све извештаје који до тога момента стигну у Ниш. „Српске Но вине“, благодарећи случају што њихов уредник рано рани и има амбицију да лнстом задовољи једну осетну потребу, успеле су дз се у Нишу најагму цродају. До вас у Београду изгледа да исто тако тешко допиру као и београдски листови до нас. Пошта, ношта.. она нам никад није ваљала, алч је сада загрдилТа. Ако је истина да с главе риба смрди. ја би према глави и оца по глави... Осем нас Београђана у Нигау је пуно и — Аустријанаца, које овде сусрећгте на сваком кораку. Полазећи на нас они су по целом свету ротр> били, да ће за десет дана бити у Нишу. И то се д >иста испунило. До душе требало им је пегва ; ест дана док су успели да пређу Саву и Дрину, ал ;1 већ десет дана после тога прелаза Ниш је био пун аустријских војника, али не као победиоца во као — члпобљеника. Њих је овде

ЈМилнвоје Анђелковић, пуковник У минулим ратовима пуковник Анђелковић, истакао се као једаа од наших нзјспособлијих офиц ра. У овом светом рату, пак, он се уживајући глас одличног официра и војсковођ* потрудио и у својим ранијим успесима уплео још неколико ».лавних победа.

Ћесарова војска бежи — Вест о пораву у Галиаији унела је страх у ћесаревој војсци. Букурешт, 24. Авг. Цон) Преко дне стотине Мађ-фских резервиста дезертирали су и преш и у Румунију код Полуге. Љубазношћу Једног румунског официра, ко и им се нашао при руци у.пео *ам да са нек ;лико њих дођем у додир. На моје питање; шта их је нагнало да дезертира|у, и то ба п сада кала им се отаџбииа налази у једној тешкој и мучној си туацији? добио сам овај озговор : Заиста, напа се 0 'аџбина налази у тешхој сигуацији. А ш, господине, да ли је то наша кривица^ Јесмо ли ми ти, који смо је угурали у овај полвтички ћ рсокак? Ми нисмо тражили рат, нарочито не ми, Мађари, којима је пок престолонаследник био крвни непријатељ. Стање наше мизе отаџбине је очајно, и дај боже да она из ; ђе читава. У унутрашњости земље влада ужасан призпр, који се не може да издржи. На нас школоване нарочито пази! — Какав су утис к направиле вести о нашим неуспесим*? Прекивух га! — Какгв утисак? сграшш, пор жавзјући !! Првих два дана лага^и су нас, како наше оружје одлично стоје, али кад су после дан-два почели да пристижу рањенипи, који су нам причали о страшнои поразу нашем, и то на свима линијама, и војску и грађанство, обузела је паника, коЈ 1 се још више повећала продиоањем Руса ! Одно но стјњз у војсци, исти је изјзвио, да је оно п е о мере и.п д сваке критике. Дух и морал код тру а савим је отзо и прети опасност, Д 1 свзког ч^са д ђе до побуне.

толико да већ не знају како ће их и где ће их сместити. У први мах били су у артиљериској ка сарни, али како сва<и д н долазе нови трансгорти превели су их у кон-ичке касарне код Црвеног Крста. Ту они с>ободно шетају, а врло често их сусретамо и у сам ј вароши у којој подмирују своје потребе. Овде је установљена и нарочи та заробљеничка команда, којој је на челу један пуковни <. Вој ници су највећим делом Срби, Хрвати и Чеси, има и нешто Немаца и мало Мађара. Из разговора са заробљеницима сззнао сам, да су растурене чисто српске чете и да су ,сви Срби бачени по нек .»лико њих у чнсто мађ рске и немачке цукове у којима су се борили. Хрвати су национално потлуно несвесни и на питање шта су сви дају један одговор: Католик! Теко несвесиим њима није било тешко тући се с рођеаом браћом. Наше братско опхођење! свлно шх је изненадило и они су овде више но задовољни. Они имају сва следовања наших војника. С њима заједно су и официри. Међу овима овде само је један Хрв<т, а све о-

стало су Чеси, Немци, Мађари. Међу официрима и у официрској униформи је и један војнччки католичко поп - фелдпатер, који је Мађар по н^родно.ти, али добро говори Чески. Од виших официра овде је само мајо • С рански, једини живи ко* мандант батаљона из потпун.о унишгеног 28 пука. Чех је по народности и човек врло симпатична изгледа, озбиљнн, достојан твен, али силно п гружен, силно га је коснуо срца његов незавидни положај. Нашм су према њима врло пажљиви. Шетају се по вароши, одлазе у куп-ЈТило на купање, добијају књиге да пуекраћују време и сви имају од својих војника посилне. Од наше државе примају гвоје плате и шо 3 динара на име новчане хране. Ми смо се већ свикли на честу појаву аустријских војника на свакоме кораку м с нестрп* љењем очекујемо када ћемо исто овако у београдском граду на одморишту посматрати — зе» мунски гарнизон. Бојмн.