Стража
С Т Р А Ж А
Орана 2
Веоти нз бачиаж ■■■ора пажие оу Рим, 23. авг. Гвелфо Чнвинини, пишући своје импресије о српско«аустријском рату, вели између осталога: да из Беча и Ниша долазе сасвим супротне вссти, али кад се узме у обзир све оно што је Беч писао, а ништа се вије о^истивило, онда се мора већа пажња поклонити срп ком извору. лустријсна победа код Шапца, коју је Бен објавио претворила је се у пораз аустриски. Срби су пустили Аустријанце да з&ђу у њихову територију, па да их до ноге потуку и пребаце преко воде. За тим хвали српске војнике називајући их величим јунацимз. На послетку, држи да ако дође до одсудне битке између Србије и Аустрвје, то ће доћи свакако на обалакаСаве иДрине, или на аустријској територији; али иокључено је да ће Аустријанци моћи прећи Дунав и продрети моравску додину.
И по треки пут изјава о иоутралноотм —
Софија, 24 азг. Софијски .Мир* доноси ово: Из веродостојног извора сазнајемо да је влада добила и по трећи пут нлјформалннје изјаве од руске вшде да ће Бугарска, ако буде одржтла благонак. 10 ну неутр^лиост по споразуму, добити повољне грлнипе ; у противном случају, км; ће ла претрпи тешке последице. Наша се влада огрзничила да и по трећи пут изјави да ће остати строго неутрална, без благонаклоностк ни једној ратној страни, и тиме је дакле преговор прекинут.
»»
«4
I
)
П
— Борба ивмеђу немачке и енглеске дипломатије Бавећи се питањем ко је одговоран за данашњу европску ситуацију — Кориере д п ла Сера — вели : И ако се сад прва реч води на бојном п љу, где ће мач ре шити судбзну народа, ипак се осећа изакулисни ргд дипломације, да од себе одстрани одговорност и свали на другога.
Тако, „Бела књига" увер.иа,
да је 1 августа Немачка била
употребила свој утицај на Ау-
стри]у да арими ова двп услова: 1). Никакво територијално пове« ћање на рачун Србије : 2) одрицање захтева о учешћу аусгриј ских чиновника у унутр шњим пословима Србије. Пр -ма Белој Књизи изгледа да је о првој тачци поменутих услова Аустри* ја дала обећање Русији, а односно друге тачке да су се још водили преговор;«. Да ли је Русија крина што Немачкој није дала времена да с Аустријом сврша и другу тачку? У енглеској „Плавој Књизи* стоји да је 30 јула Сазанов, на за*тев немачког амбасадО| а, дао писмену формулу, да Аустрија изјави да ће из ултиматума Ср бији изоставити оно место које крњи принцип суверенства, а Русија се обавезује о‘уставити све војне пригтреме. „Бела Књига“ оатужује Русију да је отпочела мобилизацију кад још нису биле изгубљене све наде. Та берлинска тврдња није вичим документована. Али ко може тврдити да Петроград не може обратно доказати? И на послет* ку је ли се бечка влада и коме обавезала д* ће ооштовати ин* тегрнтет Србије? Ово треба најпре расвеглити У Итали»и је свима познато да на за«тев Италије Аустрија ннје дала потреб-
статус кво на Балкану, те је вероватно да их није дала ни у Петрограду. Она се да^ле првога августа није никоме обавезала ни на поштовање територијалног интегритера Србије, ни њеног суверенитета. Апологија дакле, која нам се прича из Берлина не убеђује Историја ће то доцније пр^судити; д?нас нам с* чини даНемачка узалудно тражи међу другим државажа кривца европског ратз.
Ии I |.-!Ир;
Г. Драгољуб Анђелковић, цариник иа Смедерева и Никола Ђорђеврћ, цариник из Београда, зартбљени су на лађи „Делнград* и ухапшени у Темишвзру. Борислзв ] Костић, занатл. из Александровпа, радн. у Панчеву, не зна се где је задржан. Велимир Ј. Стаменковић, занатлија из Лесковца, по свршетку бугарског рата отишао у Брно. Незна се где је. Г-ђа Милева Церовић, била у Глајхенбергу — задржана у повратку. Г. Новак Новбковчћ, директор Српске Банкс у Брчкој интерниран са женом и петоро дене у Темишпгшмсђу. Г. Чедл С. Растић, апотекар Пожаревца, 9. јула отишао у Ловрану ради лечења. 13. јула интернирш је у Фијуми и за сада се не зна где је.
— На првм траеан непрмјатељсне гремата београдснм свештаммцм непуотмпм су своје парохије — Наш извештај Ниш, 24. августа. (Костић) — М. ђу многим Београђанима, који су добегли овамо има и неколико свештеника, који су на први трвсак непри« ј ;тељске гранате (тамо кодвас) овамо 'добегли Они овде не ;рше викакге дужности већ по цео тан шеткају нишким ули цама и распитују се имали чега новога. Ни један Београђанин с^оји овамо добегне не може да им умакне; свжог они сачекају и код сваког се распитују: шта је са Беогргдом. Док је бео овамо митропо лит, нико их није дирао, али од како је он налустио Ниш и вратио се у своју резиденцију, од тада су за њих настали тешки дани. Одмах по своме сдласку г. митрополнт их је позвао да се одмах врате у Београд. Но како они нису то још на до данас урадили то су им како чујемо ми овде парохије оп;ашене су за упргжњене. Имена њихова су : прота Марко Петрозић, Милош Марновић, СвеЈОзар Цзетковић, М Путпиковић, Никола Трифуновић, Миливоје Петровић, Михијло Поповић и Мнлош Ве,имировић. И тако ћете ви Београђани, одмах првих мнрних дана по новом проширењу отаџбине имате кнтересантне изборе : Бираћете прото^ереје.
обавезу да ће
— Волешана иупе пралог Цраенп Крст —
Белес, 20 авг. Ратни покли^, кс ји се ори да* нас широм Велике Србије допро је и до нас. Нт први глас ла је Србији Аусгрија огласила рат, и да ће зато требати поред жртава у крви и жртава у новцу и сњарима, и ми, Велешини нисмо хтели да останемо иза осталих вароши- Наш пододбор Црвеног Крста одмах се је дао на посао и ви данас имате да видите једну колико животну толико и дирљиву слвку: И Срби и Турци и они, који су с« тако рећи до јуче нааивзли Бугарашима од куће до куће, од ' м поц Ј} овати 1 д У ћа »а _до дућана и купе пп иДраг. ГрегорЉ Космајђка. уљ бр. 22
логе. И дз ли онда може имати ои^га срца. које не би ма и најмањи дарак приложчдо. Велешани су поносни, што и њихова деаа, њихова бр ћа узи* мају учешћа у ослобођењу прекосавске браће и бр ће преко Дрине. Обрззован је нароиити одбор од најуг еднијих грађана. који ће обићи болнице и по њи ма раздати добровољне прилоге Међу рањеницима, који су у овпашњој болница, налази се већи број мештана. Дочек рањеника био је дирљив. Све живо у Велесу изашло је на границу да их види в да шх поздравн. — Сретне вам ране билв, и посветиле вам се! — френетички је маса понављала и са сви* ју страна летело је цвеће. Овде код на'% налази се и велики број београджих дама. Оне су нам десна рука. Њихова умешност и рутина око рањеника задобивена у прва два рата учанила је, да су нам оне учитељке у неговању рањеника. Сне неуморно раде в још и ноћу. Хвала им! Не мању захвалност заглужује и овд. књижар Огњановић, који је велики свој поучних и популарних књига поклонио бол-: ници, да се рлздаду рањеннцима. Сем тога овај нредни и зау* зимљива човек штампао је без* број ратних допчсних карата и разделио их међу рањенике. Хиљадили се овакви Срби! Јавићу вам се ускоро. Коле.
Штгмпгри|и Дргг. ГрегоркИз, ш»тр;1зн ]8 једзн бекзин нлн нзфта мотор под кирнју. За уелове обпзтити са тоедништву „Стрзжа",
КШ 8ЕСТ1
Архиј^рејсна служба Јучерашњој архијерејској служби, у црквч Апостола Марка присуствовао је велики број тамошњих грађша. После службе митрополит је одржзо пагриотски говор о данашњем светом рату. Говор митрополитов оста* вио је веома јак утисак на све присутне. Оаликавањз Једна добро информисана личност из Ниша јавља нам, да за све време рата неће бити ник«ква одли*очања и унапређе* ња у официрском кору. Као разлог за ово наводи се акт министра финансија, којим је молио своје колеге да у снојим ресорима заведу највећу штедњу. Према томе одлнковања и уна п ређсња може бититекпосле свршетка рата, који ће бити крунисан успехом као што су били и прошли. Мали Соколцм Наш дописник из Ниша пише нам: Наши мали соколци под вођ* стеом свога нзставника нишке гимназије прикупили су у недељу 17. ов. м. по улицама, кафзнама и по парку молећи од свакога прллазника само 5 пара за Црвени Крст свега 50 динара, ко и је новац благајнич Со кол. Друштва Душан Силни у Нишу предзо одбору Црвевог Крста у Нишу. Желети је да наши мали Соколаи сваке недеље скупљају новац и да се наше грађанство што више одтзива њиховоЈ молби.
Из Румуније
— Конфликт између круне и владе. — Маргиломан на помолу. Аустријски офииири у Синају. Петроград, 23. августа. „Руско Слово" доноси од свога букурешчог дописника овзј телегрзм : Конфликт међу кабинетом Братијана и Краља сасвим је отворен. Сви министри и остали учесница последњих саветовања у двору, осим мннистра унутрашњих дела Маргиломана, пзраж-.вајући се против савеза с Неицима, који кр?.љ тражи. На последњем састанку крзљ је претпо сставкои. Упорно се тврзи ако ова претња не помогне краљ ће поверити састав германофилског кабинета Мтргитоману и потписаће указо о пштсј мобилизацчји. — У Синај су дошли аустријски сфчцири у тајној мнсији. После аудијенције код аустријског по л анчка сфпцнри су отишли у Букурешт. Намера круне, да повери састав кзбинета Маргкломану, изазива велико негодовање, нарочито радикална „факла" устаје против „немачкога улана, који спрема, држзвни преврат* и вели: „Јчвља се пигање, хоће ли народ оћу* тати на удар овог немачког бича, или ће рећи : уклони се или се поклони.*
I
јз
— Потпиеивање војне конвенциЈе Атина, 22. августа У атинским дипломатским и подитичкнм круговима се говори, да је турска влада послала неколико турских официра у Букурешт у нарочитој мисији. По још не потврНеним вестима, ова војна мнсија има за задатак да са румунском владом потпише војну конвенцију.
Немачка је пропала — План Немачке је коначно уништен —
Лондон, 23 августа. ,,Та мс“ у уводном члан^у доноси, да је неиачки ратни план пропао због страховите војне снаге Русије. У случају, да немачке трупе баш и туку Французе, ми и Руси решчлл смо да продужимо бтрбу још за 20 година, ако ззтреба. Ми зиамо врло добро, да су немачке фабрике обуставиче сзв рад од почетка рата; да су пресекле индустрија и трговина и сав животни рад. Да су немачки пароброди већином заалењени, или јЊ су се са крили по пристанишгима, а да остали не могу чиаити више ни* каквих услуга немачком ваталитету. На тај начин ми можемо дуго одржавати ово стзње, док се Немачка не покори и не плати велнку ратну оштету. Такву су одлуку донеле Енглеска и Русија.
ШтамнариЈв Драг Грвгорића и Друга — космајска Ор. 22
У тешком положају — И сами аустријанци прианају свој тежак положај Бсч, 22. августа Телеграми варочнтих новинарских изасланика једнодушно констатују, да тежгк положај аустро-угарских трупа на североисточном бојишту долази од огром^е надмоћности непријатеља, као и од непогодног теренз. Али ваља имати у виду, да јестра* тегаски положај повољан. Дописниии истичу диван хероизам трупа, које су ззузеле нове положаје. Општи је утисак, да је непрнјатељ претрпео озбиљне губитке и да је његова офаизива знатно ослабљена.
Примедба Пресбиро-а: доносимо овај телеграм аустриског ратног Пресбироа из кога се види потпуно признање пораза њихове војске. —
— Унутрашња и спољна ситуација у земљи нису ни најмање мвмењене. —
Петроград, 23. августа. После месец дана рата спољашњи изглед и јавни живот у Петрограду нису претрпели никакву измену. Државне и приватне установе фукционишу као и пре рата, шјшто њихово особље није удаљено мобализацијом, јер је влада због великог обиљау резервистима ослободила војне дужности све оне који су имали какву јавну службу. Јуче су почела предавања у свима школама као у нормалним приликама. Унутрашња трговина водч се са истом интерзивношћу. Операчије новчаних зааода, које су најбољи баром тар, нису ии у колико позустиле и сви улози, који су били дигнути, понова су враћени.
Наше бојиште Са Бежашфке коте Взљево, 22 авг. 20. августа по пгдне непријатељ је избацио са бежаниске коте неколико хаубичких метака у прзвиу крагујевачког друма. На осталим деловима фронта нема ничег новог. Црногореки уепех Црногорци су одбила један непријатељски напад, учињен \ пЗавцу Грахова. Веропдан над Вад>евом Ваљево, 23 авг. Дангс око 9 >-а:ова пре подне летео је над Ваљевом јеен непријатељски аероилан. Из тога аероплана бачене су на варш две гранате; јвдна од њих бачена је на болницу, нх којој је јио видно истакнут знак црвеног крста. Ове гранате, које су засгарелог система, нису учиниле никакве штете, нати су је у опше могле учинити.
Последње вести Споразум о поданицима Петроград, 22. августа. — Постигнут је споразум између руске и немачке владе у погледу давања одобрења њиховим поданицима да могу напустити непрнјатељску земљу. ЈОфацири у актинној служби и у пензији, као и људи од 17 до 45 година и сумњива лица ке могу се користити овом мером. ОДБРЛНН БЕЧД Рим, 23. августа. „Масеђеру" јављају из Букурешта, да су аустриске трупе, које оперишу на пољској граници, позване натраг да осигурају одбрану Беча. Дуетријанци еу деиорадиеани ПАРИЗ, 23. августа. „Дели Мел“ јавља, да су Аустријанци потпуно деморалисани, Више је иукова уништено; Руси су заробили више хиљада Аустријанаца и међу њнма једног генерала. Пораз неначке фдоте ЛОНДОН, 23. августа. (Званнчно). Према веродостојним извештајвма 7 немачких ратиих бродова: крстарица и торпиљера вратили су се у Кил јако оштећсни. Други иемачки ратни бродови потопљенм су у близиии Канала.
Одговорни уредник МишаМилОјевпћ КобмаЈска уЗиЗ&Т?