Стража

БрО| ЈЦ9

БЕОГРАД УТОАРК 16 ДЕЦЕМБРА 1914

Годииа ?*:'

Зл|В редакције н адмпн. Космајска ул. бр. 22.

С 1 лгс* се дају у адмвнвст - Цена угирђена -

Кзплаћена се ппсма не \ 1 пнају. Рукопнсв се не враћају. ] ;с*а, рукопксе, новац I! е сстало што се одвосн а; јвист , слатн власннштву ласта

I

Адреса аа телеграме: »СТРАЖА« - БЕОГРАД Претплата аа Србију на соштн: на годину днв. 12,„ шест месецв » б,» три месеца . 3.» један »(есец » 1.Претплатааа иностранства Е.( на поштш * и на годвну днв. 30,. шест месецв , 15.. трп месеца , 7.50

ОЛОБОЛОУМНМ ОРГли ,».«1**НОГ миш/ВЕНаА

ДЕФОН УРЕДНИ1ЈЛТВА 109?

Излази свани дам у 6 ч, пре подне ' ’ телефон штампарије 1092

Немачка против Аустрије * БУКУРЕШТ, 13. децембра, Овамо је стигла вест ди је између аустријског и немачког двора дошло до расцепа, који се пренео и у војсци. Као узрок овоме наводи се оштра депеша коју је цар Виљем послао главнокомандујућем ерцхерцогу Фридриху. У депеши цар Виљем је рекао да је аустријска тојска својим бегством и својим поразом не само осрамотила немачку војс^у, већ унела у њу и пометњу. Сличну депешу цар Виљем је послао и Фрањи Јосифу. У Немачкој је дошло до бурних демонстраиија против Аустријанаца. Нарочито су силне демонстрације биле у Берлину, Дражђанима и Франкфурту. Услед овог расцепа у овдашњим круговима влада уверење да ће аустроугарска дипломатија почети енергичну акцију за мир.

Пуковник Мидивоје Стојановвћ био се, и као војник и као човек, већ тоашко истакас у нашој војсци, да данас нема у редовимз српске војске ни једнога, коме није познат овај ваљани офкцир наш. Зато з« овај мах п немамо потребе много говорвтш о овоме добром војнику и стар^шћни нашем. То остављамо з« доцније, кад се заврши овај страшии и крвави рат. Онда кад у Великој Србији будемо спремалн споменицу свих оних, који су костхма своЈим ударили свиор Веливој Србија, много листова те злзтне књвге посве* тићгмо пуковнвку Стојано. ввћу. Миливоје Стојановшћ рођен је у Пожлревцу, 6. свптембра 1873. годшне. Ту је взучво основну и средну школу, аа је, заволев војску отишао у Војну Академију, в н.у је евршво с ХХП класом. Још од ступања у Војну Академију, пок. Милввој је почео живети само са нашом војском в ва жојском, и у војсци је остао све до своје

јумачке смрти, 21 новембра ове године. Од самогв почетка свога служења у војсци, пок. Мвливој сс почео внатно »стицати као војник в старешвна. Као војник, као команднр чете, а после и као старешнна већих једвница, а нарочито као комамдаит пука и као комавдант Пешадијске Иодофи* цирске Школе, Миливоје је служио као првмер ввљаног в тактичког старешине. Ко се не сећа Пешадијске Подофицирске Школе у времену, кад је њом коиандовао М«> ливоје Стојановић? Ои је дао српској војсцв пеколико генерацвја младих одушевљених старешииа, који су сад у ра« товима далк довољно доказа, да су били васпвтаници и добрега војника и одушевљенога Србина. Али је тек у рату Милшвој показао своју истинску вредност. У турском рату командовао је дванаестим пуком пр« вога позива, који је био у саставу оне наше армвје, која је ишла преко Косова. Ту је

Миливој са својим храбрим Расинцима био у истини велики. Спуштајући се од Копаонвка нвз Лаб Косову, он је са својнм јунапииа снажно потискивао Турке и Аркауте и био је међупрвима којмсу избали на Косово. И у бугарском рату био је на челу дванаестога пука,н у свкма борбама, у којшма је учествовала шумадијска ди^ ввзија, дванаести пук са својим храбрим командантом бно је напред, и увек је одиосио побвде. У боју на Рајчанском Риду Миливој се толвко одликовао н дкчном храброшћу н рааумним вођењем свога пука, даје престолонаследвнк Алексаидар, да би му колико толико одао признање, са својвк грудн сккнуо орден Карађорђеве звезде с мачевима и прикачио га на груди храбром« командавту дванаестога пука. И заиста, мало је који н могао с више поноса и заслуге и поиети ово, ва ваше војнике највеће одликовање. По свршетку бугарског рата, пуковвик Стојановић постављен је за команданга Краљеве Гарде. Али на томе положају није дуго остао. Чвм је Аустрија об]авила рат нама, Стојановић је прво молио, в после и одлучно тражио: да

добвје команду »ад једииицом. која ће ићи наоред, у борбу. И напослетку добио је д]»уги пук првога позива. Сад од Миливоја нико није био срећнији. Други пук је и икаче већ ва гласу као пук, који зна само једну команду: и Напргд, на непријатеља*! А Миливој је иа челу тога пукв од храбрих Топличана направио лавове, који су за кратко време постали аустријзнцама право страшило. У свима борбама, у којима је учествовло пук Миливоја Стојвновнћа, Аустријанци нису ни покушавали да дзју отпора. Пуковник [Стојановић вије се одвајао од својих војники; ■епрестаио је био с њима и уз њих. Али бринући о својим ратнвцима, није доспевао да брине и о себи: назебао је и добио запаљење плућа. Болест је брзо напредовала. Мвливој је телом слабио, али је дух његов и даље остајао снажан и ведар. И онако тешко болестан, остајао је непрестано на положају, међу својвм војницама. Није хте> ни да чује за смену. Али бо* лест је узимала све више маха, и он, телесно већ малаксао, пристаде да привремено преда командовање својим пуком другоме. Па опет само

провиђење није дало, да се овај ваљани старешина одвоји од својих рагних другова. Баш тада, кад је Миливој требао да преда командантску дужност другоме, дође наредба да други пук крене напред на непријатеља. Миливој не хтеде у томе тренутку остављати свој пук. И ако је био већ сасвим малаксао од тешке болести, он остаде на челу свога пука. јј) — Зар да остзвим свој пук, сада, кад моји војници иду напред, у смрт? — говорио је пувовник Стојановић. Не, моје је место међу мојим војницима. Кад се сврши борба кад потиснемо непријатеља, отићи ћу у болннцу да се лечим. Али сад остајем овде. И повео је свој пук у борбу. у славу. Храбри Топличани надирали су напред. силно као морски талас, кад га Гура покесе Непријатељ се уекомеш«. — Напред, јунацш! — чуо се снажан, и ако сад већ од болести доста промукао глас храброга командаита. А Топличани су летела напред као лавови. Али баш у ономе тренутку, кад су наши били веп на домак непријатељских рввова, пуковник Миливоје се заниха,