Стража

С-рана 2

С Т Р А Ж А

Број 310

X '

смртно гогођен непријатељским танетом и пале, као што пзда снажан храст, кад му п дсеку корен. Војници другога пука 31 час избише на положаје, на ко‘има је само до пре неколико тренутака био протнвник, али свога команданта не по вратише. Он је Еећ лежао хладан и непомичан. П То је било на коти Трнавац. Тачо је пао један ваљан наш војник.

Пок. Маливоје био је у пуној мушкој снази; витак кзо бор, снажан као храст, поносан као соко, храбар као лав. Целим својим бићем био је војник. Тек ће позније време показати шта Је све и колико изгубила наша војска и земља у пуковнику Миливоју Стојановићу. Ж. О. Дачић.

[311 је 10 Ш »01Ј1

Све доскора ми нисмо били толико познати у ономе ве ликоме свету, бар нисмо билн познати толико по добру. И томе смо нонајвише били ми сами криви Нисмо у довољној мери иознавали ни себе ни своју снагу, па смо обично себе потцењнвали, а пред свет износили махом оно, што није било најбоље у нас. Аустријзнца су опет ту нашу ману врло корисно употребили, па су преко многих плаћених лисгова из дана у дан ширили по свету нај разноврснаје и највеће лажи о нама и нашој земљи. Ати иоследших год^на почели су о нама све у лепше мислити. Многе аустријске лажи о нама биле су обелодањене. После 'наших аобеда над Турцима, Бугарима и Арнаутима и у Јевропи и у осталом свету већ су почели много већу пажњу обраћати нама и нашој земљи, и све су боље и лепше о нама мислили. Сад, кгд нам је Аустрија без икаква повода објавила рат, ц- о је свет обратио па жњу на нас и сада су погледи свију народа, и великих и малих.^упрти у нас, у нашу земљу, у нашу храбру војску. Данас нема ни једнога места на кугли земљиној, у ко* ме просвећени људи живе, а да свакога дана не помену Србе и Србију, да свакога ана не траже и најпажљи-

вије не читају телеграме о нашим борбама, о нашим војнипама и о стању на нашем бојишту. Цео се?свет данас интересује нашом борбсм и кашим успесима. Како све то да објаснимо? Само до пре краткога времена, мало који нас је честито и познавао, ретко је који о нама разбирао, а тек по који ако је с вре*ена на време што о нама чатао или слушао! А сада сваки, који само уме читати, свакога јутра журно тражи новине, да у њима ма ш 10 прочита и разабере о Србији и српскоме народу! Све се то може лако објаснити. Сада се цео свет интересује нашом судбином, с једне стране, зато, што нас је Аустрија неправедно напала, а свет је обично на страни онога, којч неправедно страда,а, с друге стране, сад је судЗина нашега народа врло теспј везана сасудбинои толи-| кил других народа; од свршетка наше борбе са Аустрајом заваси каквз ће изгледати карга Јевропе за много и мнзго година унапред. Ми се сад не боримо само за себе, за своју земљу, за ј будућност свога племена; ми сад бијемо бој за толике на-1 роде; лијемо крв не саио за одбрану своје земље од јед I ног опаког напасника, него за толике друге, па чак ај оне веће и силнније од иас. |

Сад се у неколико понавља оио, што је блло пре пет стотина и толико одина. Онда смо ми чмли бедем, којиЈје бранио Јенропу од турске поплаг е. Ми смо се онда борили не само за себе, него за цео остали просвећени свет. Храбри и онда, као Р сада што смо, ми смо дуго и дуго задржавпли Турке. Али кад смо на послетку ис д много веће турске силе поп/Стили, Турци су за најкраће време били већ под самии Бечом и запретили да унисте целу Јевропу. Данас см ј ми бедем, који задржава швапску најезду, да не покори Балкан, па да се после не разлије преко Мале Азије и Персије чак у Индију. Од свршетка наше борбе са АустриЈом заваси, хоће лн осиона немштина мало стукнути у своје границе. ила ке поплавити цео свет и унигатити све оно, што су просвећени људа до сада постигли и створили. Зато Швабе оволико и наваљују на нас. У оваквим приликама наш положај није тако лак; ми моремо много поднети и мно го жртвовати. Али ће зато и наша победа, која је несумњива, бити у толико већа и славнија. Ми се боримо за пргведну ствзр, а правда 'мора победити. Српски кохзуд у §еко6« Свечзн улазак српске вој ске у Београд изазвао је цео спет на чуђење и дивљење голнко је одушевљење било да је у Ђенози наш конзул г. Стева Бркнћ целог дана прнмао честигања од стране најугледнијих грађ на и ако је Италија савезник Аустрије. Али ово чудо од јутштва није нсторија запгмтила, па зато је цео поштен светодао вразнање јуначком народу.

Од интереса је изнети пред читалачку публику писање ма‘ џарске и бугарске штампе о паду Београда. Њихово узајамно флиртовање и радовање поводом тога прешло је било у татарску фантазију. Ј?р Маџари и Бугари су од једног порекла татзрског и кад ко умре татарима они скачу око мртваца, поливају се пепелом пљују га да би га после опет полизали. И из озога што они сами у листу пишу потврђује дословце наше наводе њчхових карактер' них особина. ^УЈацари „Вилзг" доноси ово: — Београд је наш Либорје Франк, тај победоноснн војсковођа поклонао ]е нашем краљу, који је данас прославио 66 јубиларнн дан Ступања на аустраски престо, — престоаицу Србије. Цела Будим Пешта плива у весељу и радости. Удара се у сва звона, осветљавају се прозори и сад понова слуњамо, као на дзн мобилизапије, како живот јечи од радости нервозне престгнице. чија грозница расте у силном крешченду. Овај тренутак очекивзли смо пуних четири месеца. Познато нам је било да се талија рзта мења. Али је пози тивно, д 1 је психолошки важан јулски кишовиги јулс.чи кишовити дзн по нас. Тог јулскога дана, када нас је све захвлтио ратни дух, јога у зору смо шапућући, очекивали глас који се сада обистивио а доцније смо врло чесго по^ишљали о томе. Ј. ш док се оружје ковало и није било оксигирано за рат, још кад су иам се трупе сконцентрисавзле по маџарским варошим* и селима и овде на пештанским улкцама, — сви су очекивали пад Београда, лреждећи непрестано пред редакцијама само да би ту вест чули. Чак и у ратним песмама спомиње то псето

Србија! Сада ће у лепом конаку у меким и свиленим душецима славати маџарски војница а веш ће им прати они који су их мрзели највише' 1 ... Бугари .Камбзна” полуззгничнн ор» ган бугарске владе поводом пада Београда донео је ово: „Устанимо сви и одзјмо ду. боко поштовање маџарској војсци која је ззузела Београд. ПрестоницЈ Србнје, која р у ствари бвла гњездо завера и највећих зала не само по суседну јој Монархију већ и по нас. јср ту су организоване и чете које су стнлно узнемиравале наше становнике у Македонију; Комитет који је ту организован он нам је и одузео Македоиију ишчупао нам срце из државног организма. Па и сад да није у Београду счовзн атентат, на драгог нам пријатеља пок. Франца Фердинандаи да није приведен у дело данас се неби изеодчло око 12 милиона на људсчу касапницу. Тогњездо је сад разбуцано и за кратко време ми ћемо видети трагичан завршетак целе те земље, која је вечито стварала иемире на Балкану. Пад Београда значи и морални шамар Русији која је вазда рефлектира<'а на јунаштво и сигурност Српске војске. Српској војсци задан је смртни ударац и она је још у тоху рата већ побеђена. Неће се н* сачекати исход рата а Србије ће већ нестати. Ми се придружујемо радости наших пријатеља Маџара надајући се да ћемо ускоро чути још повољније вести. * * * Како ли ће сад писати?

! Н

Милаи Бунђа кројач стар 37 год. Балканска (рој 10.

фЕ/ђТОН

ЈЕДНО ПИСМО 1-ци Пепоол« ВасшпМој милосрдној сеетри Свилајенац. Мила моја ЈЈепша! После петнајест дана мога робовања под Швабом, хоћу да ти се јавим и да ти опишем мој жавот за то време Пре свега хоћу да ти опишем свој стан: Дакле мој стан то није обична приватиа кућа већ то је радионица у којој се о□рављају аутомобили а има и"шест гаража за њихово смесгиште а газда те имаовинеј је заступник фирме Н. А. Д, Г. Г. Браћа РисгићЈ инж. Радиовица се налази у Бранковој улицн бр. 30 а мој стан у истој зграда, на другом спрату, и то на таквом ме-

сту да са тераве и собњег прозора има диван изглед на Саву и савски мост. Да ће аустријска војска да уђе у Београд то нико од становника знао наје, до иолицијг. У недељу 16. пр. м. одем са мамом и татом код једне госпође да Вг?дамо шта рзди са новорођ ;нчетом, чији је муж у рату, и она измоли од маме и тате да останем код ње да ноћим. Седели смо до 10 часова а затим легнемо и мирно спавасмо до 1 чзс по поноћи; кад вас из сна трке рика француских топова, који беху аамештени више Штофаре (госпођа код које сам ноћила становала је у Палилули) те се одсилног топовског пуцња цела кућа тресл«. Уставемо, погледамо кроз прозор н видесмо да остали становници куће беху потпуно обучени и спремни за бегство, али куда, ни сами не знају а

ма пошто на толику рику наших топова, нечусмо нкЈедан одговор аустријског тола, легосмо и ако нисмо могли дуго заспати; њој није дао њен синчић који се беше пробудио, а ја пак почех да раз» мишљаи како се моји сад бри ну, пошто су ме оставилн да ноћим. Мислећи то заспах! Кад сам се пробудила било је 6 8 /« часа. Госпођа јеустала раније и већ окупала свог синчића. Ја се брзо обучем, па изађем на улицу, кад тамо оно ое окупиле све саме жене и причају како нема нигде једног жандарма и како је полицијапобегла још за време док су тожови пуцали. Нисам имала више шта да чујем н вратим се унутра и рекох госпођи да хоћу да идем ку» ћв. Али ме оиа непусти док моји не дођоше да ме одведу. Улице беху испуњене женским светом али ипак изгледаху тако пусте и жалосне.

1 Београд беше тако туробав, тако тужаи и жалостан, да вз ледзше као мајка кад сахрани и последње своје јединче. Тако је трајзло два дана ишло се али нико иије знао куда, говорило се о свему и свачему алч нико није смео ни помислити шта ће с’нама бити. У среду 19 новембра дође један момак и рече нам да је аустријска извидница дошла. Мени беше тако тешко као да сам мајку изгубила. А и како да не, и ако нисам своју рођену мајку изгубила а оно нашу општу мајку свиЈУ нас маЈку Србију. Д° подне сам била просто као луда а после подне предложих мами да одемо до једне госпође. И ми пођосмо. Кад прођосмо поред двора на њему су се већ виле три заставе: Аустријска, Маџарсса и Хрватска, које нам срце парају а пред дворцем се по-

стројила њихова стража. Мр пођосмо д»ље а кад дођосмо до Лондонт ту се скупило мношгво света међу ксјима беше више М:џзра и Маџарица, који су радосним оком очекивали аустријсну војску и гледали на њу као на своје спасиоце Ја замолих маму да се вратимо кући јер ннсам могла од жалости да гледам. Седимс> и разговарам ', кад неко зазвони на капију а ја мислећи да је ко од наших и не погледах на терасу да видим прво ко је одох одиах да отворим. Али кзд дођох на средини дворишта ја спазих јед* ног кашЈтанл и два војника а* устрнјска, који ■ не сачекаше да им ја отворим кааију већ је сам капетан отвори калаузем. Поздрввише мешмачквм језвком, но ја им одговорвх српски . Затим ме упита опет немачки знам ли ја немачки, ја одговорих да знам