Стража

»оцина IV

БрО|о21

БЕОГРАД УТОРАК 30 ДЕЦЕМБАР .914

?. ..»• оепчкпије г адмпа. К кмвјска ул. 'џ. 22.

3(дгс* се дају у адиинпст — Цева утврђеаа —

(еллаћена се ппсма пе I /вмају. Рукописп си не враћају. I (сва, рукопвсе, понац (■ г сст&ло што се сдносв ; Л“.ст, слати класнпштву лвста

СЛОБОЛОУМНИ ОРГА.Н ЈАВНОГ МИШЛКРН^.а т еле с(п уредништва 1092 Излази свакЈГдаи у 6 ч« пре подне

Адреса в& телеграме: .СТРАЖА* - БЕОГРАД Претплата на Србију на поштн: аа годвну днн. 12., шест месецн , 6,, три месеца , 3,, један месец , 1.Претплатааа икостравстси ц.' иа поштш на годииу двн. 30., шест месецн , 15,три месеца , 7.50

ТЕЛЕФОН ШТАМПА^ИјЕ 1092

Пред револуцијом — 1 вса псдкоси осшбку БУКУРЕШТ. 28. лецемб| а Мађарски политички кругови налазе се у очајном стању. Граф Тиса је отпутовао у Беч да преда цару оставку, пошто су све политичке странке одбиле да га глотпомажу. Како је цар одбио да прими оставку, то се у владајућим круговима боје да не букне револуција. Предузете су све мере предострожности, да се револуција угуши још у самом зачетку, ако би избила.

— У очи европског рата. После катаструфе 1870 го Инло-К-чном, појачзла свој у-. дине иа К нтикенгу Европе, [тицај у Сирији и Мароку н' Фрклцуска ]е : очела енерги- т. д. Ф)Ва.4аус.ча је већ огао-Ј чно д.-. води колоннја ну п > јчела да заборављч рев.чнш, литгку. Ову је појаву дуго|када се понова сук< би у ко време нична Немачка <(до- лсннјчма са Нгмччком, ко>а бравала са симгатијама. Биа- \ је журчо с »роводилч св ■]/ мар ]е ми лио ла ће овО!Спетску политику. Средство ■ двући пажњ Фрдн-ј ГЈрви гу[а>5 кзмеђу Немач-; ц\ске од изгубље .ог Е>засз;ке и Фргнцуске догодио се и Ј1 т рингвје, И фактички ј 1905 год. због Марока. ПроФр нцуска је постиглч знатне ј тект(.рат над Мгроком Фрднусаехе у колон"јалној поли-јцуска је објавила тек 19041 чици. 0(1 ј утгрдила своју год. п с е споразума са Енвладавину у А/жиру, завла ! глеско«. Али ов;*ј счор^зум далл Мадагаскаром, Тунисом, I био је у противречиосж си

Мадридским уговором с равн »правности с ију трж ва у М року. Овај факч јелирнуо Немачку, к.ја је тежича до оча;ањ: вој сконочск« утииа : у овој колонаји, с наме;;ом, опет да повећч свој уплив у Срелиземњ м чору. И ствчр је била т :<о постзвље на, га су се илч Француска! и Енглеска м рато одрећи одј свог спбр,|Јума или па< да! се Номачка одрекке о а м'Дррдсксг уговорИ ствар се сршила. као што намјеоознато, компромисом изнбђу Н,мач,е и Фрзкцус-е Али з>то јр Енглсска ост л незадовсљна овом Алгезирском конферена«јом пошто је сам позив з« ову к>нфе;>енаи;у рапи ревизије споразума од 1904 год. представљао пораз

фЕ/БТОН

ДУХ

- А је ли то истина, мамс запкта дете. Чича Петар кад то чу с храбри се: — Вал.да није то истин.

НУМАНОВСНОГ ХЕР0ЈА! м жда ,с Ј° ва ', то пи »° неке мржње. јавили би « Страшан изглед доби чичајто вјљд а. Није тошала, тес Петрова кућа

се сн.

Ајао, нарпче сна;а Цаја, Баба Џ ^на је (ила неуте

кспуни се сш

ва. Г1; мисао да њен син, њ<

Ива која још аије све схаа- јединац Божа. нијевнше ме

кукање,

тио, влдећ« плјЧ, заплака и он. А кад мајка поче иарацата и изговарати очево име он уплта: — А јели, мамо, а шта јејпутала ]е, хотењ ,име ућ' тати? Да се није наљутио иа | кати сваку мисао о томе. 41 еће да д« ђе? На то се мајцн још

живима, сасвим ју је убијал Она није смела ни мислвти томе. Избегавали је од ' мислн. — Он је жнв, жнв је,

Ш ша >ућс:

више!

И ;тог дана спреми се чи

:али и она грлећи га иљу-јГ1егар да отаутује ма и

! бојно пољ , с^мо да се увер , драго моје дете, тијдч види на чему је. внше тате; ади то го У сући мало лакну. Истм! не чујно желећи с*мо: није им казана ни једна утес говори. а да ииковгна реч. Нису добили ниш позитивно. Али ипак, иш

;нм је било лакше што је чкча ! Пегар отишао, отишао да се уверч. Прође један дан... два... |три... четри... У кући се већ поче смиIрнвати Али то беху последњи изгледи чича Петрове куће и |зко не кроз ружичасте наоч.фи а оно не ш кроч црне. Освану седу.п дан. Натмурени облаци збилч се једаи уз другог. Готови суј да пусте кншу. Али се још устручавају. Прође јутро.. Подне... поче јсе спушгати вече. У чича Петровој кући бешеј !као и обично. Још мало па' !ће укућани вечерати и лећи. 1 Затвзршн нааију, метнули ве-ј черу да се згреје и седе и, ! разговарају. Киша која ј? два сата по- 1 чела падати шушти на лољу. Владаше вечерња, сеоска хармонијв. коју овда-ондапо-

з* Енглеску. . ' ! Фраацуску у њезиноке су1909 Г'јд. опет су се суко- к бу са Немачком. За Фр н биле Немачка и Фравцус а цугку сгора<ум саЕнтлеском з ог Марока. За Франшхе и ка • и савез с-ј Рус јом беше Ен-лезе б ло.је к-сно да. јс.само <-ргдство да се гашгити фраицуска Аф>ка бчла п вијод им->еријдлисги < >к--а, немачстепен^Ц! н -. путу остварењз. *<их интереса. Због гога је немсЧ е св тс.че политнке. Не -1 Ф;к нпуска и закључила сцомач «1 коупна б. ржоазија об-ј р>зум са Енглестом 1904 г. јав 'ла је кроз усто Виљема Франц/ска већ м деломиII да ] бутућн.кт Нгмачке, зв >зи фикавгијс ■«, ш вчани н I мору. Зтсладлти прлстани* јкапитал, а не ивдустријски. шттима у северној Африпи, О ;а је свет ки кредитор, ока којз имају вел-жи стратегиј само на Балкану има уложески значај у Средозгмомп,них 4 милијарде фравакз. У м ру, бе.те веом.ч важно заЈМалој Азиј;: она је заједпо успелну неиа кухол ннјажујса Нем ч ем суде-овата у полит«-у у М«лој Азијм ■■■ ч.чј грађењу Блгдадске жечевни* Далеком Исгоку. Ц*. Франпуски финансијери А'и ов л гежње беху оз- <тлкођел с.у били заинтересобиљна отасносг за енглескеI аано у грађеЈБу источио-анаингервсе и с то а је Енгле-'толијских железница и зб. г ска енергнчно потпомагалз|т >га ]е званичнз Француска I ' ■ . - I 'МИ..- ■>-'- !Ш Ш-!—Ј' 1.-^— 1 ~"8—»

ремети лавеж пса. по неколико сузг. У том се са сокака зачу М?ло затим самдук беше топот коња и чегртањ*. 1 колз. скинут, однешен у с^бу, из За мало и кола стадоше. које се р злл аше јаук и ку-

. — Еј, Џ >н\ зжусетужно, старачко; з оне обе кстрч >ше. Но чнм из ђоше на сокак: ударише у кукњаву. Нз колима, сз »ојихсе баш сад скиде чича Петар, седнј к 'чијиш а у њима затв ренј мрткачки синдук. Баба Џаиа паде иа сандук. Ј А чича Петар се гушао у су зама не могући ни реча прозборити, док се Цаја бпла у груди и чупалз косу. — Божја воља, изговори! жалосно кочијаш п неколико! суза кануше из његових о- ј чију. — А јао, истина нема више Бож«. а јао тешко мени. А-ј |ао Божо! нарвцала је Цаја. И мало после онз је пала на сзндук и лила сузе нгд њ. Комшаје почеше долазитв и видећи шта је пустили би

кзње. * * * Сутра дансиша јелс акао из каб а. Ка > да је небо оилзкив^ло смрт мл-до а хероја. М >жда је и самом нс бу жао >е ли|есузг и кнаси сандук у коме лежи непомично тело кумановског хероја, Пов »рка се кретзше лагано испраћзјућн хероја њсговој вечној кући. Маоо затим стигоше на гробље где |е већ чекала ископака рака. И спустише мллд т кумааовског хероја у хдадни, влаж* ни гроб, бацншс неколики груде земље. , Подиже се још једчахумка ' на гробљу. Хумкз најдостојпија части и поштовања од свих гробова који ту леже. Јер она крива