Стража

Број 321.

С Т Р А Ж А

Страна 3.

Прев њом, лено је корачао ј О!.. магзрац нповарен двема пуним лорп |мч необрсђеног па-

мука. — Добао ден! бво је по здрав ове жене на чијем је мау била оцргана туга и бол а оделу, крајња немаштина... — Доб^р даа. снашо! одпсздрав<’х и пођох са н>' м. У путу, до лепог села Богородице, испричала ми јг • ва жена, својим »македонским језиком јад, кош |е на срцу њеном лежао. Речи су њене ишле тешко — као да си их 1 ! 0 рао кл.еш)има извлачнти. — Оне су, реч по реч. ства« рале реченице; не причу, ео;а је овам р д <м ишла: — Под Турско ни беше тешко — много тешко: долазеше такселдари, џандару.и, сандури. Улазеше в кућа, тражаше, јед^.ше, чише ич не платише, отидош:... Јутре, прекојутре, ште доднзв дру ј ги .. и, така ни бсше живот.Ј Мж ми си стиде, оди голем' зор, у комитађи. У Блгарскн комигађи... Срби не беше тув — далеко беше Србити... и ту се загледа негде, далеко, далеко, преко брда покривеног снегом, као дз је желела, целим гвојим бнћем, да покгж“, како су Срби, далеко аалеко били. — Се борили с Турци, настави ова сирота душа, се борила. И загинал ми мж там еј, дзлеко в граница, ПоказивајуНи, својом коштуњавом руком, једно великз брдо у правцу н шег Дојрана. — Сам останал с ћерму, девојка је поголема... Штети показам... — Работила сам с муку, с зор — живела сам с ћерку. Она расташе... Стана убава. Д<јте рат. Улезноше в селт Срби — оог д -1 ги даје ЗД'авје — и ту се прекрсти, гао да је, и тим свегим хришћан ским знамењем, лтела показати како искрено моли Бога за здравље Срба. — Дојцо ше Грци... Тараф. тарзф, се напраи в село; амг сне убаво беше. Све за паре и с чес... Ама, Срби... слава на Срби... — Стана неко време рат. Дојде па... В село улезноше Бугг ри — ноћу улезноше: у« зеше, палише, крв просуше.

и ту баци тужан поглед горе, пут небз, к 0 да је хтела и сада да потражи заштиту Свемогућег. ^ — Дојдоше в порта >д кућу ми — лупаше, отпорише, У)ДОше.. Ћерку ми фанаше, мен ме фанаше, оборвше... Срамно праваше... 0!.. исузе јој потекоше свом силином искрености и праведног страдања... Магарац застаде. Она га удари једнвм дугачким штаном, кога у руци носаше свом јачином свога јада и љутине излквајући, вгљда. над њим зао осећај кога нг Бугаре чуваше Уђосмо у село, на левој страни сеоског друма, под> ;едним брдзшцем, гдејесамо' неколико куНиц> једно уз друго прилепљено, засгадоомо. Магарац подскочи два три пута и зањнка свом силином своје ужасне мз-.одије, врата се, на једној од тзх кућицз,) отвооише и на њима указа' девојка од својих 19 — 20 година, развзјена и лепа. — Ете. господине! Ово је моја ћерка... — Да видим снашо! Али то није твЈЈа ћецка... То је живи жвг срама ударен на чело бугарске војске... То је жртва бугарсме обести за чи ју је ствар, њен отац, положио свој живот... Срби су јунацн, снашо! Они знјју сама да умру за своју Отаџбину и свсјим оружјем часно проширујч њене гран це а радости и 'уживања траже ону, тамо, на своме огњишту, далеко од вас, снашо, где су оставила своје миле и лраге... — Сврнп, господине! — Хвала, снашо! Ја идем својим путем, али. упамти: Срби су људи!. — Срби се јунзци! узвикну ова снрота женз, а ехо тога узвика ј' ш ми и сада у уху звони... Слава Срб-Јма!. Ст. Матијввић

■ Јј,

Уредништво „Страже" моли све своје дописнике да се јаве.

ликч п>т. То је страшно, ужаоно. — Па како ћу ти помоћи? уоита отац. — Ах, оче мој, сад мени нема покоћи. Ах, рецв ми шта хоћеш од мене?! Зашто ми поруши мирну постељу?! Зашто ме осуди на вечито пу товање?! Зашго ми одјури анђела који је сваки дан долазио к мени и милов .о ме крилом по образу?! Зашто? Зашто, оче мој? Зашго све то? И он поче плакати и јецати. Постоји тако дуго, дуго, аатим га нестаде. Стараа се трже. Хладне грашке аноја избише му на лицу. Сав окупам у змоју, дрхћући, устане, паде на колена м поче се крепити и мо*‘*ти Богу. 'итао (итве и молио ** I зоре. А кад попн држане су мо-

литве на гробу кумановског хер ја. Попа је иреливат гроб и читзо молитве за смирај душе покојннкове и палио свеће на гробу његову.

ђелешке Госпођица која говори Немачки и, пише Српски ка Адлеровој лисаћој машини, а ло потреби може се примити и за контоарискињу жели ступитн при каквој канцеларији или при надлештву. Писмене понуде слати прско уредништва под с.иаком (М. Б.) 806 1-2 шшшшш. КОЛОНИЈАЛНА ТРГОВИНА преко пута Народне Банке баће затворена од 23 овог до 4 јануара 1915 г.

Последње вести Са мора — „Гебен" оштећен ПЕТРОГРАД, 28. дгцембра. Према вествма из приватних изв >ра, алн још не провереним, крстарица „Гебен* улазећи у Босфор, 25. децембра, наишлз је на мину, која је на њој направила два отвора, кроз које нролази вода. За њихову оправку потребно је најмање десет недеља. Храл ђорјје Црногорцвма ЛОНДОН, 27. децембра. Краљ Ћорђе послао је 100 фунти стерлинга црногор« ском Црвеном Крсту. €кгдеза зг хгс ЛОНДОН, 27. децембра. Једна експедпција Црвеног Крсга полази из Лондона на јахти, која припада трговцу, милионару, ТомаЛиптону, за Бар и Солун. Лекари и болничарке искрцаће се у Бар за Цетиње, а осам лекара и болничарке искрцаће се у Солун за Србају.

Кз §уг*рске — Дигнута забрана СОФИЈА, ?8. леаембра. Министарски савег решио је; да скине забрану извоза пасуља, сира, кромпвра, масти и кашк^ваља. [з Зш бојиа фракцускп успеса ПАРИЗ, 27. децембра. 26. децембра пред Лембецидом покварити смо непријатељу три митраљеза. Јужно од Инрз оштетили смо му ровове и ућуткали његове справе за бап?ње мнна, У пределу Супира јуче у јутру освојили смо коту 132. У три маха непријатељ је вршто јахе контранааале и био је одбијен; зидобили смо три реда непријатељских ровова. Пошто ни:е могао повратити оно. што је изгубио непријатељ је бомбардовао Соасон и запално судску палатч’. Јужно од Лаона и Кроана, наша артиљерчја ућуткзла ј 5 непријатељску и азрила му опкопе. У Пределу Перта, непрвјатељ је покушао једаа напад на који сч > одговорали против нзпадом. који нам је дао могућности, да одржимо наше пози* ције на кгги 200 и да се дочепамо неколико непријатељских ровова између те коте у села Перта Сем тога један напад управљен на Перт у исто време, кад смо наиадали на коту 200, имао је резултат, да смо заузели Перт у коме смо поставили ред и напредовали преко изласка из села. У Вевру, западно од Сгреја, и тако исто у шуми Еји и у шуми Ле Претр освојила смо нове шанчеве. У пределу Сернеја одржали смо нашс позиције, Јужније. непријатељ, пошто је добио појачања, поново је ззузео Бирио ле 0, али са великим губитцима.и пошто смо му заробили војнине. ј^2^Г_Јј_Хх__-_ЛЈС- «1јтмаГк|ДТлј Јм "ттт ^. ■ 11 н' п'| ~ 'т ~—» ■ .чд АРМАН.

Први корак у порок <!•>

ГЛАВА 111 Историј« се понавља Кад буду, сазвали за вашу иесрећу « немате ннгде никога већ да сс п« цл е Цздржават«, они ће вае • цатн, стављаће вам доса К ‘.е примедбе, а ако је шеф још какав весолидан човек, он ће вас задржат* да радите дуже у вече и онда ћете омти изложенв свакојаком неарајатности. Друга би стзар била да ви

шмате родитеље; е ту несме нико да уради. Овако ја вам не саветујем! —• Невенка гл је пажљиво слушала и дошла је до уверења да је овај човек иотпуно у праву. — Па добро шта оида да радим? — Завапи она крштећа руке — од чега да се издржавам. Од тетке нема још никаква одговора. Можда јој је немогуће да се прави, па неће ни да ми се јава? Ја не могу више овако, вас да трошим. У осталом нисте вп

дужнн да се старате о мениПомозите ми да|те ми савета. Ја не знам шта да ра им. Ово је безизлазно! — Има излаза, госпођице! — Упаде јој у реч Нулић. И још каквог излаза. Само зависи од вас! — И ту Нулић погледа Невенку значајно. Невенка је ћутзла и код последњих речи погледа га озбиљно. — Ох. ја ћу све чииити, ако од мене зависи! — Одговори она и погледа Нулића желећи да чује какав је тај излаз. Нулић је осетио шта значи њен по г лед. Међутим, и њему самом било је и сувише незгодно да поведе разговор. Најзад о« се прибра и рече: — Госпођице, каже се да сви путеви воде у Рим, путеви, пак, јгдне младе девојке воде пред олтар. Другим речима казано циљ сваке де« војке је да се уда, да свије своје огњиште, и да у кругу својих најближих к најмилвјих проведе ово земаљски жиеот. Како и ви спадате у ред ј тих млздих девојака, то и ваш крајњи циљ м^ра да !е брак! — Невенка болно заврте главом, и преко бледог јој чела /каза се једна тамна црта! — Пардон, можда ме не разумете. ја нисам мислио, да сте вп већ мислили о браку. Не. Али, на коај крзјева брак долази сам по себи, као једна потреба. И ми људи мали смо да се борамо против природе и против процеса, који се већ вековима практикују. Дозволите ми да направим једно поређење. Као што сте за време ваших родитеља бмли веома интересантни, и на свој нзчи 1 сте решавали многе ствари не п^тајући, да ли је то добро или не.

РАДИШИЂУ ВУКУ псшад. поручнаку Ми 1 и брате Радишићу Вуче Црни глас је данае допакуо Да си јунак славно погинуо У Конатици 16 новембра Али Бог и срећа јуначка Други глас је до ча« допануо Да си Вуче жив нам ос-ануо И храбру ти чету сачувао Бог живео оног кој' т' родио Јер си Вуче јунак на мегдану Док бејаше у селу Сланцима Све пам беше добро и на миру Али кад нам ти јуначе оде Црни дани нам* настануше И Шваба се силан окомио, Јер нам нема Радишића Вука Кад је Шваба у Сланце ушао Насталоше дани ридања, Јер синове он нам је хватао И у ропство младв одводио Зато дођл Вуче ако Бога ичаш Те помози кад помоћи можеш Ј«р твоје је име прочувено Од Маљена па до Ваљева И до Шапца лијепа града ■ У којв си тн први ушао И ваш барјак славнв ударио. Јо1. ПеЛровик сс Плеваља, етарн борсд

Р<кслиа пошша Г. Момир Коруновић, архнтекта, резервни инжињерски капетаи шумадиске диаизије 1 -ог позива, моли сву браћу Соколе да му јаве у којнм су пуковима. Моли се Јова Ђокић, редов главне интендантуре тимочке дивизије да се јави својим родите|Л>има, који су живн и здрави. Исто тако молн се да се јавн и 1своме другу Ђ. Ризову.