Стража

Вош' 40

С Т ? А Ж А

(Тдж* 3

сиротнњи која ужива општин ску помоћ изда јсш по јсдан метар од раншје набављсннх дрва. Дрва ће се даватн само оним породшцама којв су оптерећене децом. Нева осввтлења У својој прекјучерашњој седници, I дбср отц.тине београдске договорно са заступником друштша за трамваје и осветлење решио је, на тражење Управе Града Беогр. да да се не пушта елекрично осветле^не због дефекга у фабрици и моежи варошкој. ПОЛНЦНСНА КРОНИКА Ноћу изиећу 7 и 8 ов. м. у Јаг двни, Јанио Сим, родом из Клисуре (шз м 'во ослобо^ених крајсва) обио је дв 1 * касе своме газош, код кога је спужио, и из истих украо: 10.000 дч*. у новим санкно- I тама оа по 100 дин.; 9000 дин. у стар. банкнот. од по 10 дин.; 18.600 д н у банкн. Од по 10 дии.; 22 начолеонз у зсату и 20 дира у злату. По извршеној крађи, Јзнко је побегао невнано куд. За њмм потера

№ 1п — Б лештине. — Прокена. — Нов началнин. — Болиице. — Корзо. — Забаве. Ниш, 4. фебруара. Ниш! у тој варошн оатри Слова чуда се чинала. О Ни шу се много и много писало и није било човека који се ншје на Ниш и Нишлије каменом бацио. Д шас је Ниш ирестоница Србије, све се слегло у Нишу, и баш то ме и чуди, да пред очима ми нистара, народних послакика, сме Нишлија да пљачка, уце њује и глоби, а још се више чудим опшгинској и полициј ској власти да су тако немар ни, равнодушни. Нишјје данас легло болештине, легло/ љачке. легло нечистоте и легло проблематичних женскиња. Пређашњиначелник нншког округа г. Пера Благојевић, демостративно је био равно душ!Н. Ол ни прстом није мрдшуо, да би као сгарешшна округа, што за добро ове ва-

роши учшаио, а преседник општнне, опет г. Пера и ие втђа се у Н?шу, и шајвећ* нечистота бзш је иред његовим дућаном и у његовом ком шилЛку. Доласком ново пост^вљеног начелшика г. Вшлдовнћа, осећа се већ промена, а надати се да ће вредаш г. Вилдовић учиннти све, кзкп се Нјш мсже с њиме подичити. Садг, када зараза ксси, и Нишу је потребна енергична особа, која ће од Ниша ство р-ти чисту варош, а чистота је прва и на|бољи лек противу заразе. Обилазећи болншце, свратшо сам у VI резервшој, оша је до нове ги^назије, у осшомој школи. 1/1 резервна болница је једиша најчистија и најуре ђенија болниаз, што се имј нарочито у заслугу упасати прво њсном упозвншку г. Ршбникару, па Д р Ж. Марковићу, као и недзорнику болннц« г. К. Делинију. * * * Нимки је корзо сјајзн, ох, вад би са тог корза покупалш оне даме што трују и упропашћују овладишу, па шх распоредити по болишцама као сестре, а ону младу господу упутити на рад у болншце, кзнцеларије и т. д. број Солесншка по болиицама бшо би мањи. ред већи а корзо празнији. * Ниш јо и пун забава. -По* ред обласног *озоришта и два су бмоскопа. Прво ‘о по зоришту. Труиа је велика и добро комбмнована, али је у томе позоршшту једен хаос од нереда. Заменик уповви^-

ков је невешт те преставе теку швшарски, без декора, без реквчзшта, са јсш похабанијим костима. У публици је увек паклеша лчрма коју келнери и сам газда Рапоња дижу. Сам је докад нечист. Добро бш било, да новн г. начелмшк, као преседник шоворишног ц*нтралжог одбпра м а л о пригегге и жаменнка усрав ншиа ш шласника хотела. Бшоскспи — е, ове би и по лшциска а и вшша власт тре бала да забранш. С*д у овом рагу противу Гермгнштнне, биоскоии као да пркосе Сло венима. Сви шатписи слика, сва објашшења су на н*мачкош језику, а слшке вам покавују | немачку м а стријску мојску, културу — речју славу. Дозволите. да би ово треба* ло гдбраншти. 1а нисмо забога кретени. * Овај је рат, некоме брат, а шекоме рат. Масз их је који се богате неки правилшо зарађују, јео је силан свет, а шеки глобе. Али има једна класа људи која баш силне иаре згрће, а то су нишки гостионичари. Рапоња би пропао да нвје рата. Е, али Рап^ња и даје рањеницкма и болесницима — мислите понуде — Боже сачуаај, већ им са скупе паре даје с-'лачине и нечистоту. Па код Руског Цара они јевреји — па ЈЂуб* од Оријента — па Љуба од Касипе — у тим рздњама је кра]ња нечистота. * За који дан у Ни.^у ћ’ се отворити још једна болница а та је у новзј гшмназија ту ће се уселити руска мисија. Ггрмн

ИЗ СРПСКО-АУСТРИСКОГ РАТА 9

Непријатељскш аероплаши јг- ј днако прелећу преко нас али вхнесмемо тућш ]ер постоји строга наредба комаиданта дшвизије која изрично гласн да свака онај који самопасио, без предходне дозволе пуца на аероплан биће кажњен но параграфу 140, крив. војшог закона. 23 августа. У 6 часоша по

нодне кренусмо се са овог кеста на положЦ. Као гуја уваљена у грашини крете се из старог логоришта, једна дугачка тамна поворка, државним друмом и по густом мраку, остављајући за собом гугт облз« прашине, у ко;ој се губе сви домаћи осећаји, све бр 1 ге и сва старања за милим и дрчгим. Г1о-

сле кратког путовања државиим друмом, дошавши код места званог „Крст* окрете десиим, искравуданим, сељачким прашљивим путем, којн иде бескрајно примајући у себе омање стазе и путање нз околних села. На истоку указа се пун блистав месец са својим бледим зрацима који пробијајући се кроз прашину изгледзју још блеђи и сумгрнији и у њнма се види само туга, бол,

гли и решеност. Путједнако кривуда. По њему се јошједнако креће тамна иоворка и норед*ње у највећој тишинш без ни једне речи, иду мрачне прилшке чији се бат ногу губи у клопарању точкова, звеку штитова, шкрипању руда, јар мова и ојница ш роптању дебелих волова, вукући за собом тешке 15 сантиметрове хаубице.

Последње вести

РаЗослабоБ н др. уГарпсахЗ СОФИЈА, 7. фебруара. Овдашњн енглески посланик. сер Аирисанд посетио је миинст;-а председника Радославова у овдашњим ваадајућим круговзма говори се да је енглески посланнк нротествовао цротив писања једног дела бугарске штампе којш у својим извештајнма са војишта доноси лажи и клеветају држзве из Спора$ума. ^мачка заражена колером НИПЈ, 8. фебруара. 1'аш санитет на својој седници, држаној у Нишу, о« гласио је^Немзччу кзо варажену колером. Хралебпк ђорђе — Аудијееција нод италијанског краља РИМ, 7. фебруара. — Њ. В. Краљеваћ Ђорђе прнмљен 1 е У аудијенц^ју код италијанског краљз пријем је био свечан. У 0В.48ШЊИМ политичким круговима верују да долазак српског краљевића нема политичког каракте; а.

Грчка и Турска Сукоб откдоњен БУКУРЕШТ, 7. фебруара. По вестима које су стигле из Цариграда грчко-турски спор изравњат је тиме, што је секретар великом везира дошао у грчко послашство и изјавио жалење због познатог ишцидента са грчк->м аташејом.

Виљем посредник / ЦАРИГРАД, 7. фебруара. У овдашњим круговима говори се да је грчко-турски спор решен посреднчштвом цара ВаЈкема. Он је шреко немачког амбасадора утицао на Порту да попусти и да да сетисфакц*ју грчком посланику.

који је тако > ного говорио. Избегавала га је И сваки његов покушај да јој се приближи остејао је без успеха. Време је пролазило. Свр шио се Српско-Турски рат. Дсшао је и Српско Бугарски. Мајор Милгн је још увек код свога батаљона. Оиа ја још у болници А он, г. Иве тако му беше име, свакодневан је болшички гост. 2 Ледени панцир, око срца госпође Драге, почео је да ■уца. Шта је томе припомо* гло, дали близина г. Иве, његова сталност коју он није иапуштао или топли сунчеви зраци? То је тајна! Госпођа Драга, решила је да се са Јгосподин Ивом, упозна. Она се на то решила, са чистим срцем. Она шије ни помислила, да превари свога Милана, да шрекрши дату заклетву пред олтаром.

Али, она једно, а^друго је испало, и то оно што је он мислио. Повсрила је ту намеру једној својој пријатељици. Рскла јој је: какојојјеж*о тог младог човекг. И у глави њене прчј&тељшце, г де Н&де, плак је био већ готов. Једне вечери шетале су се корзом њих две, а аа њама, на пристојном остојању ишао је, као и обично, г. Ива. Кад су били, на месту,где је било мање света, госпа Нада, рече, гласно, али тако да је и г. Ива могао чути: — Па Даво, кад ти се господии већ толико допада, а ти исшусти ташну, а он ће је дићи. Па ето поананство. Тако је и учиннла. Отворшла је ташну, као тобож да је хтела да увме марамицу, она јој се измиче из руке, и паде на валдрму. Господиш Ивз, пошто је

предходан дијалог чуо, притрча, диже ташну са земље, и са једнш елегантним покретом, у исто вреие, скиде шешир и пружи ташну, а пред стави се. План госшође Наде, добро је испао. * Оа је и даље реловно ишоа у болницу. Сад је већ бвло лакше. Уснео је да јој закаже састаиак. Тада је извршио јурич!, који је успео. Али само до некле, јер је она стал но мислила на свога Милана, и дату заклетву. Госиодин Ива не клоне духом. После тог првог састанка, он успе да јојзакажејош неколико. Ј дног дана, замоли је он да му оиа покаже своје слике из младости. На ште оша радо пристане, и позове га да је ирати до куће; и разуме се ла је није одбиз. Тада он иаврши још једзи

решавајући јуриш. Она се опирала. алн ласкање, преклињање и заклетве, учинкше своје. — И она подлеже. Од тада, саставцч учесгаше, и то све код њеке илн у његовом мом&чком стану. Тако је све то ишло до завршетка срнско - бугарског рата. Милан се из рата вратио жив и здрав. И њнх двоје нађоше за нај боље да се растану, да се не би ништа дознало Мајор Милан не знајући ништа, непромењеном љубав љу волео је своју жену. Живот текао равиомерно, исго онако као и пре ратова. Она |е постепено заборављала на прошле догађ-)је; око њеног срца, у коме се налазила ватворена с ика љубље шог јој мужз; постеиено се стварао ледеши панцир. Али, то не беше за дуго, Дошао је и српско-аус^ри

ски рат. Мајор Милаш, мсрао је да са својим батаљоном пође у трећи рат. На јуначким прсима својим и својих војника, дочекивао је бесне руље, помамних варвара... И опет топли сунчеви зраци, отоинше ледени панцнр, са срца госпођеДане. Изњеног срца исчезла јебрзослака мајора Мшлана и на његово место дошла је слика господина Иве Малу Доагицу, кћер мајора Миланз, послали су у Н. код ст.фа- мајке. А, данас, док мајор Милан пролива своју крв за слободу своје отаџбшше, дотле, ови грешншци, ужнвају у грешној љубавн... Нши, 1915. год.