Стража

Страна 2

С Т Р А Ж А

прој 88

говорени да пређу с комвтама у Бугарску, где Имају послужиги чисто политичким циљевима бугарским, турским и аустријсквм.

МI ИШ№ — Прмпреме на аустро-талијанској граиицн Лондонски коргспондснт „Деља Телеграфа" телеграфише своме листу из Рима: Судећи по карактеру припрема које се чине у Аустрија има места веровћњу, да у слу чају рата са Италијок Аустри ја ће се ограначити на дефзнзиву. У псложају смо да с обзвром на данашњу војничку и политичку европску ситуацију счекујемо једну нову акцију, акцчју неутралних држгва На пори које су Аустро-Немци улагали и које још улажу да би отклонили вли у најмању руку одложили у времену акцију данашњих неутрзлаца издају, попуштају и губе од свога дејстра. Крајњв к.дефинитввни резултати рата толико се већ јасно оцртавају и показују претежност и преимућство Тројног Саоразума да наши неаосредни суседи: Румуиија, Бугарска и Грчка, и мало даљи сусед Италаја не могу остаТи равнодушни и у улози пасввног посматрача. Сумње које су мучиле поједине од њих, 'сумње да Трој ни Споразум неће победати, потпуно ишчезавају и показују се као апсурдне и нгмогуће. Рачуни које су тгкође неки од њих латентно и потај* но имали разголићавају се и Обелодањују. И скривгнежеље неких меродавнах в главних личности на крмилу државном у неутралним земљама постају очигледне и одзратне. Са по зирањем, лажаим држањем и извештаченим пријатељством мора се квдати, постало је потребно изићи на чиствну, јавно се определити в узети неку стварну функцију и оз биљну обвезу. Трикови и пот-

Војни аустраски ауторитети предвиђају да ће Италија своју ахцају пред)зети противу области северо-зааадно од Тр ста. У свима овим пределима чине се припреме: обарају се куће, руше се зграде и граћевине, обарају се дрча, копају се ровови и експедује се потр с бап матервјал за одбрану. Љубљана би служила за базу опепацаје и тамо је по слато 150 хиљада људи. При према се и одбрана Поле где је сконцегрисано 100 хиљада људи. Прииећује се да и ако се показују делииичг.о забуне у немачкој војсцч. Напрогив систем шпијунаже ове силе никада није био бољи него сал.

муле махинзције разних пред ставкика државне политаке у неугралаца постали су нотар ни и оаште познати. ЛПску доле и појавате се у својој природности и искрености? Италија која је својам лажним и претворним потожајем постала већ антапатична и ко мичка на путу је да се одлучно взјасни и узме једну отворену и активну улогу. И по свима знацима: по припре мама војничким И дипломатским, по наглашеном и отво реном пвсању полузваничних органа, по декларацијама рзз них дзпломатских чкновника, и нзјзад по внтнмном и не сакривеном рзслолож.њу це лога иарода може се са поуздањем и разлогом веровати да ће Италија у току идућгг месеца активно и војнич-^и ући у акцију протвву Аустрије. У то нас у осгалом мбгу осведочити и речи које је неуваје но И непосредним начином изговор:зо Орган миниС 1 ра спо љ них послова: „Ђлрнале д’ И талнја* да: »Италија желида оствари својг иаеале, тежи да| обезбеди своју источау гра 1 ницу Алв И. алија ни знају, д? где сила права не може ништа да учини, ту треба по невољв да се послужимо силом оружја. Доста је било разговора и прачања!... Огаџбинатреба озим илионим путем да постигне што јој је

одређено. И успеће!* — То су текстуелно речи једног полузванвчног органа и томе мислимо коментара и допуне не треба давати. Одлука Игалије ушла је у последњу и одчучну фазу и она ће бити доне*ена у корист Тројнзг Споразума, у корист своју сопсгвену. Румунија која је св^јам неразумљввим и загонетним држањем равно осам месеца му чила и у дубоку бригу бацала Савезничку и Слободоумну Е^ропу силом околности и њиховим развојем до највишег степена биће приморана да да своју одпуку. Као индиса ције да ће румунска акцијз дсћа упоредо са акцијом Ита лије бЉе наи разне изјаве меродавнгх у јавном мишље њу Румуоије. И као гарантија да ће та акција биш управ љена против Аустрије служе нам увиђавност в разумност румунских државника и прзвилн* схваћгност у животним напионалним интересима. Бугарска која је својом неу тралношћу већ изаззала и из вела вз стрпљења и висо ;е чланове Тројног Споразумау најскоријем времену мораће или да да својој политици карактер пријатељски Тројном Споразуму или да саму себе осуди на пропаст и постане иеурачунљива. У суштини Бу гзрска је и данас, кго и од почетка рата једна неурачун љива чињеница. ’ на стварно својвм пријатељсгвом геом! мало може користити Савезницимз, и својим ефгктивБим и стварним кепријатељством може сшо себе сахранити и убигв. Дакле она је једна количсна доста мале или готово иикакве вредности. Грчка пак која од почегка рата водч једну проаонсирзну пријатељску полатику према Савезницима могла би да зиа чи ефикасно у п гледу савез ничке акције у Дарданелима и у евенгуалном нападу на унутрашњост и обалу Мале ^зије. Ну она се под утица јем са стране и одозго одрекла те почасти која би ј У\ уз релатизно мале и незнатне жртве донела несумњиве и огр^мне користа. Темперзту

ра која је показивала пријатељско расположење и наклоност Грка према Савезнипима остала је и даље на истом степену доласком на владу Гу нариса а одласком Вени делоса који је одлучно хтео да је подагне за неколико степена. Ну .редстојећа енергична и одјуднз акцијакојуће Савез наци предузети у Дарцанолима и пад ових утицаће заврш* но на одлуку Грчке. И та<о

ћемо имати и акцију Грчке у најближој будућности. И све ће те акције доћи у току месеца априла, месеца који ће како изгледа вајмаркантније и најјаснаје бити обележен у овом европском рату. Април ће нам донети јасне знаке завршетла овог сграховитог и нечувеног рата. Надамо се да се у овим пррдвиђањама нећемо преварити.

Без муниције — Оскудица у ратном матсријалу — •

РИМ, 28 мацта. Према вестима вз доброобавештених војних кругова, у аустријској војсци осећа се велика оскудица у ратном материјалу Нарочиго је велчка оскудица у артилеријској муницчји Шкодииа фабрика јз гребала до 19окт. ( и» "сп.) да изоифгрзГ хиљзду топова, међутим услед оскудице у матернјалу, фабрика наје моглз да излиферује ни четвртану. У густријским војним круговима бсје се да ова оскудица ке унесе пометњу у в )јсца. која је чначе, досадашњам неуспесима деморалисана. Швајцарска фабрака оружја одбила је да прими нзручбаке! —

— Једна важна кокферекцнја ПаРИЗ 29 мзрта Између вл.да сезерних неутралних држава воде се живи прегозора о једној зајед ничкој конференцнји, ва којо) би се донело р шење о даљем држању према Немачкој која не поштује међународне одредбе за пароброде нгутралних држгва.

Јшекко Хж I Ш — Мишљење талијанснк впаде Офациозус тал» јанског минчстра председника .Ђорнзле д’ Италија* паше у сзом по следњем броју о талијанском правуна Јадранском Мору Ово. — Италија, збиља, топи већ више од пола века даЈадранским Морем господари Ау ■ стро-Угарска. Ала Игалија је то сносила из тог узроха што је између ње н Аустрије — обеЈаараиске земље — постојао сав з Овај сазез је био фаталан по Италију, он јој је веззвао рлке да своју иоћ шири на Јадранском Мору, он јој је везивао руке да учини ма што, што б« корисгило* њенчм сапле-

м а ницима у Аустро Угарској монархији. Данас се во; ■ борба, и Словени, а на јто Срби ишчекују дан када ће сг појавити на Јадрааском Мору као сила, која има да замени Аустрију. Мн не оспорзвамо право Словена, у овом слутају Срба, да из«ђу на Јадранско Море. За н?с је свеједно: да ли ће на Јтдранс-сом М)ру постојати и даље Аусгрија, или ће њу замеаути вели-га Србкја. За нас је г авно, да се полоиЛј Игалије на Јадранском Мору поправи у оној мери, која би зад овољила нанаше националче инт-ресе!

— Прсгосарм о тапмјанснии правима на Јадргнском !Иору Измсђу руске и тглијанске владе воде се живо преговори о талијанским правима на јадрансксм Мтру. По вестиг^а из диплом ;тских кругова Русија је вољна да се изгђе на сусрег талијанским територијалним и економским захтевима нз Јадранском Мору, а..и сам ј у т јлико, у колико ови не би косили и дирали права СлОЕеаа!

М. М. Николнћ: јјсогрид - Од топовске јаке ватре '.Београд се стари тресе Лод њнме се војске бију И пздају миоге лесе. Београде, геди граде, Зашто саже стару главу? Што ти тврде зиде руше И негдашњу твоју славу? Зар ти мало слушат беше Грмљавине топа градских? И зар их је мало било Пто брзнише тебе братски? Анога су се бојна копља . Јћмила о зиде моје; Нгоодн су многи слали На ме силне војске своје Крзј зидова мојих леже И узгра славнпх кости Што бран ле хене братски

Не хтеше ме он: оамно У туђинске руг е и Сад ме брап : сикц>* моји Ловоре ће оии браги:

У своје се уздах синке И поносну пригох главу, А душману мрском рекох: „Дела, руши моју славу!“ Ал’ се никог ја не бојим, Срби ће ме браниг' знати Умела је Српскзг Сина Одгајити Српска Мати!

ФЕјГБТОН

Драг.ЈЖ. Т. ЧичаМарко Пала је команда да чета са својим официркма, задржа на дирање противника, који је тежио да поооије наш стрељачки строј и да загрози по задани. Наредбз је глзсила: по цену живота и последњег војникз! Наредба страшиа, на редба силна! Свако сдовце, свача реч била је у њој значајна и снажнз. Почег, од командира па до трубача, сваки је био свесган,

сваки јг знао да је на чету пао величанствен а судбоносаи задатак. — ЗадржатићаротивнИка по цену н последњег војника шзпутаху храбри борци међу собсм, а оком погледаху свога најбољег друга у рату — пу> шку. Свгки је загдеда да ли је исправна, да ли је нату њена; сваки гледа да ли ре мвк стоји где је и бао, да ли шипка вири из дрвене облоге и да ли обарача прввално ра ди. Завире у своје фашеклије, поглецају метке, помилују их аежно па онда онет закопчају фишеклије и махинално ба цају погледе десно и лево од чете, не би ли што видгли. Зора је!.. Топли летњи ве грић разаграо се, по дивним и пространам мачванским ли вадама, као несташно јагњешце. Ваздух некако човека ссвежава и окрепљује, 'јер в ако целе ноћв нисмо спавали ипак се нч" 0 м не задрема. Па

и ко би смео и могао дл заврема кад чета вмз да изврши Тско техсак задатлк! Комгндир капетанМ. издаде заповест а распореди чету на предстражу. Водник првог вода приђе воду, понови до бивену заповест, погледа сва кога испитива!'ућим погледом али све то стари и опрсбани борци, препланула лица, ду гкх брка, а већина их беше пустила и браду. По лкцу се могло приметити да беху при брани, да беху ладни, да беху див јунаци, који за мвлу км отгџбину не ж»ле и животе дати. Свака беше до стојан пзтомак Сивђелкћа, Рајића. Вељка и осталих српских јунака. Пошто војници удвојише кораке водник их поведе на одређено место. Роса беше сувише рња, кзпљице падаху једна преко друге, сливајући се у веће које падаху на земљу те је тиме и влажила.

Тичице запсвале своју јутарњу пе 'му али не као до сада весело, већ некако жалосније. И оне осећају тугу неку, бол неки. И њима је мила ова цветна башта, засађена свакојаким миришљавим цвећем; и оне љубе земљу ову у којој су одрасли в у кој^ј безбрижно живе. Дошавши на одређено место, водник одмах об*ђе по> ложај, и распореди свакога где му је место, где има и аогинути ако затреба... Источно од овог местаљодио је окружи пут раван кад длан, која везује в рош Ш. са околином. Иако није још добро сванулс, ипак ако се човек мало више загледа у даљину, могао је видети неку контуру. При» шавши ближе контура је бивзла све јаснија и јаснија и... то беше чсвек који јураше и сам не знајући куда. Неко време иде путемпаонда обр-